Kada bi postojala volja da se demokratija prioritizuje i vladavinski proces „upristoji“ i uvede u legalne kanale, odnosno da se primenjuju Ustav i zakoni, da bi Srbija kao država mogla da postane dobro i civilizovano mesto za pristojan život. Sve dok se to ne promeni Srbija će biti država iz koje se odlazi, što je i poslednji, zakasneli popis pokazao.
U zemlji koja nazaduje po svim demokratskim kriterijumima, u kojoj vladavina prava još uvek nije zagarantovana građanima, transparentnost je nepostojeća forma, a zloupotreba policije i svega drugog konstanta poslednjih deset godina, nacrt ili predlog novog Zakona o unutrašnjim poslovima izaziva sumnju u namere vlasti.
Kad već mogu da se organizuju kvazi ekstremisti i fundamentalisti, zašto to ne možemo mi sa druge strane, zar svako mora da igra samostalno u timskom sportu?
Diskusija se vodi oko minornih pojavnih stvari, oko tema koje nemaju veze sa napretkom, već služe da zamagle suštinu, a to je u kakvom društvu želimo da živimo.
Zapošljavanje ljudi bez kvalifikacija u administraciji, rođaka i prijatelja, je najpre nezakonito zapošljavanje, a tek onda partijsko zapošljavanje.
Cilj je da se obesmisli svaka državna institucija i sve što može da ima neku korisnu akciju za demokratiju u Srbiji. Umesto u prave NVO, vlast se dosetila da novac preusmerava sebi, kroz svoje NVO.
Sprega vlasti, kriminala, prevaranata i drugih hijena, medijski hipnotiše građane, plaši ih mafijaškim reketom, poreznicima i izvršiteljima i vodi nas sve u apatiju, psihosomatske bolesti i šizofreno stanje svesti gde se istina više ne razaznaje…
Građanski aktivizam podrazumeva konflikt i zato mnogi ne žele da se uključe, ali onda naša sredina neće biti podsticajna, solidarna i udobna za život.
U našoj zemlji sve se odvija u atmosferi skučenog izbora, od životnih, ekonomskih i na kraju političkih koji utiču na sve zajedno. Politička i ekonomska kartelizacija umanjuju mogućnosti za svakog pojedinca.
Podela vlasti u Srbiji postoji samo u Ustavu Srbije, ali ne i u političkoj stvarnosti. Kada je reč o vertikalnoj podeli vlasti Srbija je centralizovana država, a decentalizacija misaona imenica. U pitanjima horizontalne podele vlasti: na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, situacija je značajno gora. Dok na vertikalnom „nivou“ Srbija ima trostepenu organizaciju (nacionalni, pokrajinski i …
