Vreme početka delovanja pokreta kao putujućeg Vučićevog karavana tempirano je za period posle usaglašavanja Okvirnog sporazuma za Kosovo i Plana za implementaciju Okvirnog sporazuma, što je sasvim sigurno deo političke strategije da se eliminiše predsednikova odgovornost od nepopularnih rešenja.
U našoj javnosti značajan broj kako političkih organizacija, tako i građana osuđuje ulaganje države u privlačenje stranih investicija i na stanovištu je da se sredstva namenjena subvencijama za „strance“ trebaju usmeriti ka domaćim privrednicima. Ovaj stav je u osnovi pogrešan jer njegovi zastupnici ne razumeju da bi proces koji bi doveo do „prestanka“ takmičenja Srbije sa drugim državama i regionima u privlačenju investicija doveo do ekonomskog kraha zemlje.
Kada bi postojala volja da se demokratija prioritizuje i vladavinski proces „upristoji“ i uvede u legalne kanale, odnosno da se primenjuju Ustav i zakoni, da bi Srbija kao država mogla da postane dobro i civilizovano mesto za pristojan život. Sve dok se to ne promeni Srbija će biti država iz koje se odlazi, što je i poslednji, zakasneli popis pokazao.
Posle ovogodišnjeg institucionalnog sloma i nastavka kršenja Ustava u delu koji se odnosi na politički sistem i podelu vlasti, a koji ćemo sasvim sigurno gledati do sledećeg odmeravanja političkih snaga partija, verovatno 2024. godine, opet jednovremeno i pre ustavnog roka spajanjem izbora, moramo se ozbiljno zapitati ima li smisla bilo kakva dalja uloga predsednika u našem političkom sistemu.
Najviše zabrinjava redosled resora po visini sredstava koje troše u ovoj godini i budžetska marginalizacija jako bitnih resora koji bi mogli da sa više novca započnu određeno rešavanje problema i trasiraju nove puteve razvoja zemlje.
Objavljivanjem da će se oročiti mandat nove vlade zapravo se najavljuje nova lična Vučićeva kampanja za izbore 2024. godine, gde jedino neće biti upitna njegova pozicija predsednika.
Pomoćnici gradonačelnika ne ulivaju poverenje da mogu ozbiljnije da se uhvate ukoštac sa narastajućim problemima grada, a skoro polovinu članova Gradskog veća čine diplomirani menadžeri sa diplomama malo poznatih fakulteta. Kako će oni takvi rešiti probleme Beograđana?
Vlast SNSa je politikom zaduživanja, energetskom nebrigom, korupcijom, zatvarawem tržišta za stranačke parayite i simpatizere dovela celu Srbiju u situaciju da ne znam šta nas čeka u budućnosti.
Iako postoje neke forme promene imidža Srbije u svetu, u stvarnosti to se radi neplanski ibez neke strategije, tako da izostaju ekonomski rezultati. Potrebno je pristupiti celom procesu ozbiljnije, ali i sa politikama koju Srbiju vide u evropskom okruženju.
Činjenice govore da veliki broj naših građana živi van Srbije, a pritom nemaju mogućnosti da budu predstavljeni u parlamentu Srbije, kao što je slučaj u nekim drugim zemljama. Zalažemo se da se to promeni.
