У Србији је данас, више него икада, угрожена владавина права.

Устав Републике Србије у свом трећем члану каже: „Владавина права је основна претпоставка Устава и почива на неотуђивим људским правима. Владавина права се остварује слободним и непосредним изборима, уставним јемствима људских и мањинских права, поделом власти, независном судском влашћу и повиновањем власти Уставу и закону.”

Корупција у систему јавних набавки разара привреду и омогућава стварање неизмерног богатства привилегованој групи људи. Држава је постала власништво једне странке, а извршна власт утиче на  законодавну и судску, и то отворено.

Изборни процес, превасходно предизборне радње, није слободан и не дозвољава свим актерима да равноправно учествују на њима. Право на избор је ограничено у свакој области јер институције које се баве слободом избора, заштитом грађана од манипулације и прикривања података, не раде свој посао.

Независне институције попут Заштитника грађана и Агенције за спречавање корупције, обесмишљене су избором, за власт, подобних кадрова. Подаци се сакривају, међународни и национални уговори се проглашавају тајним, информације се прикривају, а казне приликом непоступања по мерама Повереника за заштиту информација од јавног значаја су несразмерно мале. Штавише, власт је почела да доноси и законе којима се прописује необјављивање података иако је то у супротности са основним уставним начелима и правом на информације.

Поједини привилеговани медији су постали део коруптивног система који прикрива истину или измишља афере како би се пажња грађана и правосуђа скренула са правих проблема који гуше наше друштво. Право на информације и слобода избора су сужени услед купљеног медијског простора и државних субвенција  подобним медијима.

Oдсуство транспарентности и поштовања поступка запошљавања државних службеника на високом положају је најчешћи вид корупције и проблем који је препознат, поново, у извештајима  Европске комисије и других међународних организација.

Да бисмо дошли до владавине права, неопходнo је образовање  грађана како би разумели функционисање политичког система и сопствене могућности да на њега утичу. Да би остварили  једнаке могућности за рад и живот неопходно је у оквиру борбе против корупције:

  • санкционисати незаконито запошљавање мимо конкурса уз сумњиве квалификације новопостављених кадрова и преиспитивање рада Агенције за спречавање корупције у контроли функционера и повезаних им лица,
  • санкционисати злоупотребе државних институција које представљају политички притисак на људе који су неподобни за садашњу власт (пореска управа, инспекције, тужилаштво), односно спречити трговину утицајем,
  • водити искрену борбу против организованог криминала, а не мaркетиншке акције,
  • јачати Комисију за заштиту конкуренције, у борби против картела, монопола и у случајевима „високе” корупције,
  • преиспитати, уредити и побољшати процес јавних набавки као основе конкурентности, и не дозволити промене које тренутно уназађују процес,
  • јачати сарадњу са међународним организацијама и билатералну сарадњу као облике подршке борби против организованог криминала,
  • спровести суђења за организовани криминал и корупцију у разумном року, а санкционисати оне који случајеве воде ка застарелости услед намерне опструкције.

Потребно је правосуђе сместити у прави демократски оквир кроз:

  • примену уставних начела и реформу устава која ће обезбедити независно судство,
  • ограничавање утицаја извршне на судску власт и у сарадњи са представницима судске власти реформисање правосуђа по начелима демократских држава.

Неопходно је дeмократизовати изборни процес, као и процес доношења закона јачањем улоге Народне скупштине Републике Србије и народних посланика, са циљем контроле извршне власти. Суштина изборних прописа је да се људима омогући да се лако кандидују чиме се  политика чини доступна свим грађанима. Предлажемо:

  • смањење броја потписа за регистрацију странака на 3000, уз ниже цене овере потписа, као и укидање прикупљања оверених потписа и плаћања накнаде за потписе подршке грађана за учешће на локалним, покрајинским, парламентарним и председничким изборима, за већ регистроване политичке организације,
  • транспарентнији процес креирања нацрта закона и поштовање целе процедуре пре усвајање закона уз праве, а не фингиране јавне расправе са представницима струке и заинтересованим грађанима,
  • сврсисходну анализу пословника о раду Народне скупштине Републике Србије са циљем стварања конструктивне дебате о законским решењима,
  • измене пословника о раду НСРС са посебним освртом на процес предлагања и разматрања предлога закона уз обавезно поштовање законских рокова за стављање предлога на дневни ред,
  • стварање сталног и независног државног органа који спроводи изборе на националном нивоу и врши надзор над спровођењем локалних избора,
  • увођење у правосудни систем кривичног дела парламентарне клевете.

Медији у Србији су постали већином пропагандни сервиси владајуће странке и економски повезаних интересних група, што је довело и до злоупотребе јавних фреквенција. Неопходно је:

  • дефинисати шта је јавно добро у медијској сфери, да јавне фреквенције не могу бити злоупотребљене у политичке сврхе, а медији са јавним фреквенцијама морају заступати јавни интерес, а не интерес тренутних извршних власти,
  • подстаћи и едуковати грађане путем електронских и других сервиса за борбу против лажних вести, израдом електронског портала и приручника са примерима из праксе, односно доказаним медијским манипулацијама и лажима на суду,
  • сразмерно санкционисати клеветања и лажне вести које објављују медији, који више пута губе судске случајеве у сарадњи са регулаторним телом за електронске медије,
  • омогућити право на информације кроз могућност једнаког и јефтиног приступа интернету и информацијама,
  • преиспитати медијске стратегије и процес субвеницонисања приватизованих медија, нарочито када служе као пропагандно средство, а не јавно добро.

Владавина права претпоставља равноправност свих грађана, због чега је неопходно подстицање родне равноправности у обиму који не доводи до блокирања демократских и економских процеса и у контексту да свака мањинска родна популација буде законски заступљена.

Градови и општине у Србији се разликују по многим стварима, али сличност је да се у последње три деценије неплански развијају под притиском инвеститора и сумњивог капитала, да неколико градова у Србији постају пренасељена места и да их не може пратити комунална и саобраћајна инфраструктура. И поред доношења Закона о планском систему, дугорочне стратегије су производ градских и општинских администрација пре него резултат консултовања са грађанима.

Највећи проблеми су загађење ваздуха, воде, земљишта, неадекватна комунална инфраструктура и низак квалититет комуналних услуга. Снабдевање здравом и чистом водом је доведено у питање, а самим тим и здравље нашег становништва. Поред тога, повећање броја возила, неадекватна контрола исправности индустријских постројења, коришћење фосилних горива и непланска градња проузрокују проблеме који ће постати нерешиви за будуће генерације.

У већим градским срединама, у саобраћају, људи опредељују за индивидуална возила због недоступног и релативно лошег градског превоза. Паркинг представља само један од проблема, који ће у наредним годинама ескалирати уколико се нешто не предузме. У уским улицама се граде солитери који оптерећују инфраструктуру других објеката.

Зеленило се неплански уништава и не занавља у довољној мери. При изградњи нових објеката, иако постоји обавеза за очувањем или за садњом зеленила у оквиру градских и општинских урбанистичких планова, прописи се не поштују а санкције за одговорне се не примењују. Многи градови и општине не организују обавезне јавне расправе прописане статутима локалних самоуправа или о њима обавештавају јавност на неадекватан начин како би интерес инвеститора био изнад интереса јавности што је потпуно неприхватљиво. Предлажемо:

  • дугорочни стратешки развој градова и општина уз учешће грађана, уз прихватање неминовног процеса унутрашњих миграција и миграција из региона ка већим градским центрима у Србији,
  • смислено урбано планирање у сарадњи са струком и грађанима и контролисање инвеститорског урбанизма,
  • омогућавање пијаће воде грађанима у свим градовима и општинама у Србији, ревитализацију застарелих водовода и замену азбестних цеви уз смањење губитака воде кроз фонд за унапређење водоводних мрежа, замену азбестних цеви и смањење губитака воде,
  • проточан саобраћај и приступачан паркинг уз изградњу подземних или надземних гаража путем јавно-приватних партнерстава, или чак самодоприносом у неким деловима градова и општина уз субвеницје локалних самоуправа,
  • очување и обнављање амбијенталних урбанистичих целина,
  • поштовање еколошких стандарда приликом урбаног планирања,
  • озелењавање градова и општина, и пошумљавање њихове околине у што већем проценту, уз санкције за њихово неиспуњавање,
  • реонско озелањавање и пореске олакшице за зелене фасаде и кровове,
  • дугорочно управљање отпадом и загађењем
  • преиспитивање и побољшање јавно приватног партнерства у развоју града и општина , јер се не користи као ресурс и предствљају партијске ЈПП
  • транспарентност рада комуналних служби, објављивање месечних информатора и годишњих извештаја, нарочито комуналних милиција,
  • увођење мера за заштиту најнеразвијенијих и девастираних општина кроз посебни државни фонд за помоћ и подршку најнеразвијенијим општинама и да се републички трансфери средстава увећају једнократно, а да се средства обавезно усмеравају за реализацију инфраструктурних, развојних и економских циљева општина у складу са стратешким планским документима тих општина.

Циљ нашег деловања је смањење утицаја државне администрације у свим сферама, и омогућавање људима да се образују, раде и живе уз највише поштовање људских права.

Упркос забрани о запошљавању у јавном сектору, примљен је велики број радника на основу уговора о привременом и повременом раду, због чега се не може направити попис запослених у управи, ни на државном ни на локалном нивоу.             

Незаконито запошљавање које је великим делом партијско запошљавање, је централни проблем државне и локалне управе, јер се запошљавају људи који раде за странку, а не за грађане. Они у већини случајева и не долазе на посао већ обављају страначке послове. Градска и општинска већа упошљавају највиши могући број запослених по закону, као вид партијског ухлебљења, а не стварне бриге за грађане.

Систем обучавања запослених, иако је направљена Национална академија за јавну управу, НАЈУ, треба анализирати и израдити најоптималнији систем рада, ангажовања предавача, уз међународну сарадњу. Неопходно је одмах:

  • уједначити прописе и законе, зарад јасних, недвосмислених инструкција државној управи и јединицама локалне самоуправе како би се поједноставио њихов рад и одредиле тачне надлежности, без преклапања, и тиме поједноставила и учинила учинквитијом контрола Државне ревизорске иниституције,
  • укинути незаконито запошљавање и преиспитати различите уговоре о раду у периоду од 2012. до дана данашњег уз санкциoнисање оних који су злоупотребили процес,
  • лутријско запошљавање као форма запошљавања људи у јавном сектору за највећи број занимања како би се избегло страначко запошљавање и непотизам,
  • направити регистар чланова странака са основним подацима и датумом запослења,
  • елиминисати категорију замрзавања партијске функције и додатно правно регулисати запошљавање страначких функционера и чланова,
  • учинити транспарентним конкурсе за све позиције у државној и локалној самоуправи (уз лутријско запошљавање оних који испуњавају услове, побољшање процеса селекције за запошљавање у јавном сектору и на локалном нивоу),
  • успоставити адекватан процес процене учинка, награђивања и санкционисања запослених,
  • направити попис свих запослених државној управи и укинути функције вршилаца дужности директора и руководилаца, а утврдити санкцију – попут укидања ускраћивања финансирања институције у сарадњи са Министарством финансија, док се не изабере законити представник,
  • дефинисати уговоре о привременом и повременом раду за одређене категорије послова,
  • направити праву дигиталну управу, а не симулацију, као што се сада тражи и документ у папирном облику,
  • преиспитати сврсисходност  и начин финансирања Привредне коморе Србије и других непотребних агенција које служе за удомљавање партијских кадрова,
  • преиспитивање рада националних академија и преиспитивање лиценцирања у различитим областима,
  • утврђивање сразмерних надокнада за поверене државне послове (нотарима, извршитељима и другима),
  • јачање независних инстутуција, кроз фер избор руководилаца и поштовање њихових препорука и санкција.

Економског напретка нема уколико нема правне државе у којој закони за сваког важе подједнако, а судови и тужилаштво су ефикасни. Домаћи привредници и предузетници због неповерења у државну администрацију, законе и њихову имплементацију немају интерес да улажу, а земља у којој нема домаћих приватних инвестиција нема реалне шансе да достигне више стопе привредног раста. И управо те домаће приватне инвестиције највише зависе од функционисања правне државе, снаге институција, одсуства корупције, слободне и фер тржишне утакмице и свега другог што чини добар пословни амбијент.

Држава и даље има превелики утицај на привреду, а некада спутава конкуренцију државним предуѕећима,  чиме додатно спутава развој приватног сектора.

Земља у којој се константно запостављају квалитетно образовање, здравствена заштита становништва, наука, у којој правни систем није дефинисан како треба, а и лоше функционише, не може економски да се развија.

Земља у којој политичке партије доживљавају државну имовину као своју, постављају некомпетентне руководиоце са сумњивим биографијама и упитним образовањем на места одлучивања, у којима цвета корупција, а намештени јавни тендери и привилеговани послови уништавају слободно тржиште не може никако да напредује. Без владавине права нема ни економског развја.

Укратко речено, уколико правни систем није способан да у кратком року, компетентно и непристрасно штити уговор и својину, нема ни слободе, ни тржишта ни економског напретка.

Предлажемо:

  • преиспитивање законске регулативе и доношење закона који на објективан начин штите уговор и својину разумном временском року,
  • сузбијање пракси којима се нарушава конкуренција и ограничавање антиконкуренцијских активности државне управе, јачање улоге Комисије за заштиту конкуренције, нарочито за испитивање картелског удруживања, Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, као и Канцеларије за јавне набавке,
  • смањење државног удела у привредним системима, а јачање улоге државе као контролора тржишта, уз реформу државне помоћи са непродуктивних на продуктивне учеснике на тржишту,
  • додатно укидање бесмислених намета за привреднике и предузетнике, формирање регистра таквих такси и хитно регулисање дуплих намета, посебно код локалних и републичких такси, а таксе које се не налазе у регистру укинути,
  • прилагођавање пореске политике реалним условима на тржишту, где год је могуће смањити оптерећења, нарочито новим фирмама и олакшице у различитим годинама пословања, и примена прогресивног опорезивања и пореских кредита за издржавана лица, чиме би се заштитиле породице са нижим примањима, али без претеране дестимулације оних који имају виша примања,
  • дефинисање привредних ресурса и њихово коришћење за јавну добит,
  • подстицање акционарства и тржишта капитала, али на фер начин,
  • индустријализацију уз еколошке стандарде,
  • подстицање увођења нових технологија и обуку кадрова за њихово коришћење како би се административне процедуре дигитализовале,
  • промоцију предузетништва као вредности,
  • промоцију улагања уз заштиту приватне својине и уговора,
  • подстицање сарадње домаћих и страних фирми са циљем размене знања и искуства,
  • подстицање могућности за развој фирми кроз лизинг, јавноприватна партнерства, микрокредитирање и иновативне финансијске трансакције.

 

Образовање у Србији мора бити бесплатно од основне и средње школе па до факултета за студенте који својим знањем конкуришу за буџетска средства.

Учитељи и наставници заслужују вишу компензацију за свој труд и рад уз смањење административних послова.

Образовни систем не прати потребе тржишта рада, али и не подстиче основне креативне и предузетничке способности ђака. Ђаци су преоптерећени различитим предметима, а нови предмети попут грађанског образовања и веронауке захтевају и измештање из школа у верске организације и организације цивилног друштва.

Образовање би требало промовисати на начин да се млади људи опредељују за шири спектар средњестручних школа и потом факултета.

Свако мора имати могућност да студира у складу са постигнутим резултатима на пријемним испитима. Предлажемо:

  • смањење обима градива и неоптерећивање ђака застарелим концептима, уз подстицање креативности и подстицање предузетништва, учење о предузетништву, предузетничке праксе, али не као метод  за искоришћавање младих и то не у оквиру нових предмета, већ у постојећим наставним предметима,
  • финансијско описмењавање младих,
  • обавезно средњешколско образовање,
  • образовање одраслих кроз вечерње школе за описмењавање, као масовно описмењавање и дигитално описмењавање које би се финансирало са републичког и локалног нивоа,
  • да високо образовање улази у радни стаж, 4 или 5 година у зависности од редовног броја година на студијама, без обзира на дужину студирања,
  • побољшање услова за рад ђака и наставника,
  • развој електронских уџбеника и учења дела градива путем електронских, платформи у сажетом и интересантном облику, попут аудио и видео материјала,
  • преиспитивање процеса стручног усавршавања и прилагођавање тржишту рада,
  • побољшање материјалног положаја просветних радника,
  • организовање семинара и обука за запослене у просвети на основу реалних потреба и захтева радних места уместо нецелисходних облика усавршавања,
  • регионалну сарадња, размену студената и наставног кадра између универзитета и факултета,
  • подршку у каријерном планирању кроз контакте са људима и организацијама са искуством и знањем које могу пренети младима.

Грађани Србије су два века активно били на страни борбе за слободу и демократију. Највећи умови ових простора су се школовали на западу и своје знање враћали у нашу, сиромашну, али поносну државу.

У двадесетом веку, српски народ је показао да је увек на страни правде против осовина зла, у Првом и у Другом светском рату, и за то је платио високу цену заједно са другим народима и  народностима који и дан данас живе у Србији.

Нажалост, стигле су нас несрећне године, када нас је Слободан Милошевић, заједно са својим некадашњим партијским друговима из других југословенских република довео тамо где никада нисмо били, у сукоб са свим демократским земљама на свету, од којих су нам неке биле искрени савезници. Вођен искључиво интересом опстанка на власти довео нас је, заједно са, сада већ осуђеним, ратним злочинцима, до последњег чина, да нас свет гледа као прокажене, иако је већина нас је била против рата, а кривица за почињена недела индивидуална.

Република Србија мора обновити стара пријатељства и добре односе са свим добронамерним државама али и групама и појединцима на свету, како бисмо поново показали ко смо и шта смо, народ на страни правде. Република Србија, као мала држава, не може да дозволи непријатељства у спољној политици, већ може само да продубљује пријатељства са другим државама на обострани интерес.

Време је да се вратимо тамо где припадамо и за шта се боримо више од два века, у Европу, односно Европску унију, као над државу у којој живи пола милијарде људи који остварују своје интересе на најбољи могући начин.

Република Србија сарађује са Европском унијом и користи значајна финансијска средства кроз различите пројекте и програме за реформу правосуђа, јавне управе и подстицање привредних активности, али са друге стране представници садашње власти избегавају да ускладе правну регулативу у  областима које би допренеле развоју државе и владавини права. Због тога нема напретка у области правосуђа, изостаје спречавање корупције, отежано је остваривање људских права, а очигледни су проблеми у заштити животне средине, социјалној политици и запошљавању.

Такође, свесни смо да свет данас није више јасно подељен између западног и источног блока, већ је постао мултиполаран. Поред Сједињених америчких држава, Европске уније и Руске федерације на далеком истоку ојачала је Народна Република Кина која утиче на глобалне процесе. Велике силе сада могу сарађивати по неким битним питањима, али могу бити истовремено, у сукобу око других питања. Ми не можемо себи дозволити да будемо на ветрометини, морамо наћи наш интерес.

Имајући у виду наш геостратешки положај, неопходно је приступити што пре Европској унији и интезивирати сарадњу са Сједињеним америчким државама, а константно радити на остваривању најбољих могућих односа са Руском Федерацијом и Народном Републиком Кином, надајући се да ће сви уважити наше добре намере за стварање једног демократског и бољег света у коме свако може живети од свог знања и труда.

Залажемо се за чланство у Европској унији у пуном капацитету, обнову и убрзање процеса приступања и договора о будућности без обзира на болне теме које нас очекују и које се могу разрешити само уз консензус свих политичких снага и умних људи из наше земље, уз подршку грађанки и грађана.

Исто тако, залажемо се за интезивну регионалну сарадњу и помоћ свим државама на путу ка Европској унији, како би пре свега српски народ у свим тим државама уживао највише слободе и заштиту и како би заједно у једном већем систему превазишли тешка времена која смо сви живели током деведесетих година прошлог века.

Неопходно је на основу досадашњих разговора одредити заједно са грађанима питање будућности Косова и Метохије и српског народа који тамо живи. Неопходан је консензус између нас самих, али и свих грађана који живе на Косову и Метохији јер нас тиште исте бриге: опште сиромаштво, необразованост, незапосленост и превелики утицај криминала и корупције који разара наша друштва.Неопходно је укључивање свих актера са севера КиМ у сиљу идентификовања основних проблема и реалних потреба грађана овог дела КиМ уместо досадашње политике остварвања интереса поједнаца и представника појединих полтичких опција које су подружнице владајуће коалиције и без јасне платформе за заштиту интереса и права грађана и заштити културног наслеђа.

Као потписник Дејтонског споразума, наша држава се обавезала да брани интересе српског народа у оквиру Босне и Херцеговине и очување Републике Српске. Залажемо се за мир и толеранцију и заједничке подухвате који доприносе, пре свега економском јачању.

Такође, у свакој ситуацији природних и других непогода којих је у последње две деценије све више, у складу са могућностима Република Србија би била у обавези да помогне било ком народу, финансијски и људски.

Залажемо се за ригорознију унутрашњу контролу  и парламентарну контролу безбедносних снага са циљем подршке борби против корупције унутар министарства унутрашњих послова, министарства одбране, полиције и војске.

Када је у питању национална безбедност, најважније је деполитизовати полицију и цивилне безбедносне службе уз преиспитивање законских решења у области равномерне поделе одговорности и међусобне контроле, како би се спречио партијски утицај.

Залажемо се за наставак професионализације војске  и полиције, као и подршку систему добровољног служења војног рока уз одбацивање идеје обавезног служења војног рока.  Идеја обавезног служења војног рока представља демагошко подсећање на времена лажног благостања и осећаја сигурности ствараних у тоталитарном режиму која је у данашње време потпуно неодржива из више економских, социјалних и технолошких разлога. Војска Србије и Министарство унутрашњих послова нису васпитно образовне институције и не могу надоместити пропусте у породичном васпитању, као ни у  систему основног и средњег образовања који имају своје порекло у деценијама нерешаваним социјалним и економским проблемима који оптерећују грађане Србије и њихове породице.

Такође залажемо се за јачање овлашћења локалних самоуправа у раду полицијских управа и станица и стварање услова за квалитетнији, одговорнији и локално уочљивији рад локалних Савета за безбедност.

Неопходно је јачање система цивилне заштите и повећавање капацитета неопходних за борбу против природних катастрофа кроз систем средњег образовања али у виду кратких курсева у сарадњи са стручњацима из повезаних области, без претераног оптерећивања ђака.

Србија као члан Партнерства за мир може и треба може да разматра и чланство у међународним војним савезима, имајући у виду да је приоритет стицање пуноправног чланства ЕУ.

Неопходно је константно преиспитивање и усклађивање политике војне неутралности и положаја Србије у новим међународним околностима и усаглашавање безбедносне политике са економским интересима Србије као и са остваривањем циља пуноправног чланства у ЕУ. Као и одржавање најбољих могућих односа са САД, Русијом и НР Кином и смислу борбе против тероризма, међународног криминала  као и преноса савремених технологија и и креирања заједничких безбедносних политика.

Неопходно је појачано развијање сарадње са ЕУ а посебно са суседним земљама и регионалним партнерима, посебно у решавању проблема великих миграција.

Култура и језик су одреднице једног народа или грађана који живе на једном простору, а ми имамо срећу да као мултикултурно друштво имамо пуно садржаја који доприносе стицању нових знања и међусобног упознавања. Предлажемо:

  • културни пасош за децу у виду ваучера у вредности од 20000 динара за посету културним институцијама од омладини од 12 до 18 година,
  • подстицање културних и мултикултурних садржаја кроз међународне фестивале,
  • подстицање оригиналне продукције - подстицање јавноприватног партнерства у култури и промоција стваралаштва, нарочито младих, уз пореске олакшице,
  • подстицање креативних индустрија, насупрот маркетиншким акцијама које чини Влада РС,
  • подстицање рада културних уметника, не само кроз донације, већ кроз различита такмичења у сарадњи са спонзорима (ликовна, музичка, књижевна, видео и филмска...),
  • национални фонд за очување културног наслеђа, по угледу на британски модел,
  • иновацију модела финансирања најважнијих установа културе, попут народног музеја, Народног позоришта, Народне библиотеке и других важних културних институција.