Osvešćeni građani

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp

Kako će izgledati sredina u kojoj živimo, da li će biti više zelenila, ili će se graditi monstruozne građeviene i soliteri u jednosmernim ulicama, bez prostora za dečiju igru, bez škole i vrtića, sa naruženim fasadama, da li će biti dovoljno parking mesta, ne zavisi samo od lokalnih i viših nivoa vlasti, već zavisi i od nas samih.

Demokratija traži aktivne učesnike, ljude sa inicijativom i spremne za promene. To nije statičan sistem, već skup različitih interesa koje bi trebalo pomiriti. Ne mogu svi dobiti sve, ali se bar mogu dogovoriti da dobiju svi pomalo. A ako se konstantno ne uvažavaju interesi neke grupe, verovatno je da će se okrenuti protiv demokratskog uređenja, prerasti u gomilu bukača koji će se protiviti svakom, čak i razumnom, predlogu.

Kad čovek postane apatičan i ne interesuje se za stvari oko sebe, postaje bolestan i depresivan. Kada društvo zapadne u apatiju različiti populisti, sa zadnjim namerama su spremni da izmanipulišu građane u toj meri da simulirani problem predstave kao stvarni, a sebe kao mesije. Zato građani, kao suvereni nosioci vlasti, moraju da prate šta se dešava oko njih, moraju da kontrolišu izabranu vlast svakog dana, a ne samo u izbornim godinama, kao što moraju da procenjuju namere različitih opozicionih i drugih društvenih grupa koje pretenduju da imaju društveni uticaj.

Izmanipulisani građani

 Ukoliko se građani ne zainteresuju da sagledaju problem i njegovo rešenje sa više aspekata, i ako ne razaznaju jasno ulogu političkih predstavnika često će biti izmanipulisani. Zato razlikujemo stvarno i lažno učestvovanje građana u političkim procesima. Amerikanka Šeri Arnštajn, je 1960. godine, na primerima iz prakse sastavila lestvicu građanskog učešća – od neučestvovanja do učestvovanja u procesu donošenja odluka.

Manipulisanje, predstavlja vid neučestvovanja građana kada vlast uključuju građane u razne savetodavne odbore, komisije ili radna tela koja ne donose odluke, a čiji je jedini cilj da obezbede povoljne odnose sa javnošću za nosioce vlasti.

Obaveštavanje, konsultovanje i smirivanje su forme lažnog učestvovanja građana. Kod obaveštavanja vlast saopštava neku informaciju ili odluku, bez mogućnosti da građani bilo kako utiču na ono što su primili k znanju. Nosioci vlasti često namerno obaveštavaju građane u odmakloj fazi „javne rasprave“, samo da bi ispunili formu i time sprečili građane da utiču na oblikovanje odluke. Kod nas je ovaj metod najčešće primenjivan u kombinaciji sa sledećim, a to je konsultovanje kada se građani pozivaju da izraze svoje mišljenje putem anketa ili na sastancima, ali se njihovi stavovi, u suštini, ne uzimaju u obzir kada se donosi odluka. A na nivou smirivanja, nezadovoljni građani se uključuju u odbore koji stvarno donose odluke, ali u njima čine manjinu, tako da uvek bivaju preglasani.

I na kraju imamo nivoe pravog građanskog učešća od kojih je kod nas realno primenjivo partnerstvo gde se moć donošenja odluke deli. Građani dobijaju uloge u planiranju odluka i u samom procesu donošenja odluka, tako što imaju dovoljno svojih predstavnika u nekom relevantnom odboru uz iskrenu nameru vlasti da se donese zajednička odluka. Cilj ovog nivoa je da lokalne vlasti, obrazovne i kulturne ustanove moraju da shvate građane i njihove organizacije kao partnere, a ne samo kao birače ili korisnike usluga. Da bi se došlo do ovog nivoa, potrebno je da građani imaju organizovanu grupu, ili udruženje, koje ima finansijska sredstva i može da unajmi tehnička lica i pravnike i da grupa, ili udruženje, može da finansira sopstvene lidere.

I građanin potrošač se pita

Pored političkog učešća, građani kao potrošači imaju mogućnost uticanja na kvalitet usluge ili proizvoda, eventualno njihovu cenu i mogućnost da ukazuju na različite primere kršenja zakonskih propisa, recimo ukazivanjem na monopolski ili kartelski položaj preduzeća i drugih sistema. Štaviše, to je kod nas omogućeno delovanjem u okviru udruženja za zaštitu potrošača. Celu oblast pokriva Sektor za zaštitu potrošača u okviru Ministarstva trgovine Republike Srbije. Samo i ovde treba biti pažljiv u proceni, jer uvek je pitanje koliki su dometi ovih udruženja i da li ispunjavaju svoju misiju, ili postoje postoje da bi zadovoljili formu.

Simptomatično je da recimo prezentacija Sektora za zaštitu potrošača nije ažurirana, a neka udruženja nemaju aktivnosti u poslednje vreme, ili imaju zastarele strateške dokumente koji se odnose na njihov rad. Ne ulazeći u dublju analizu, mogućnosti i želje, evidentno je da organizacije za zaštitu potrošača nemaju kapacitete za obavljanje svoje uloge, i da mnoga udruženja deluju samo u retkim prilikama sa malim izgledima na uspeh. To ne znači da treba odustati, već, naprotiv veći broj građana bi trebalo da se uključi u rad ovih organizacija i time, između ostalog, nadzire efekte njihovog rada i utiče na zaštitu svog potrošačkog prava.

Neizbežan konflikt i skrivene namere organizatora akcija

Kako god da postavimo našu priču o građanskom učešću, građani moraju da razmišljaju o posledicama svog aktivizma. Neki i dalje smatraju da je najviši domet građanskog učešća protest, a neki da je dovoljno glasanje na izborima, što nije ni dovoljno ni dobro.

Ipak, i građani su svesni šta znači učešće u društveno političkom životu zajednice. U većini slučajeva to predstavlja konflikt i modernim žargonom rečeno „cimanje“, odnosno uzima vreme, a rezultati nisu odmah vidljivi. Postoje i neki stereotipi koji su identifikovani u različitim istraživanjima. Počevši od toga da ljudi misle da ne mogu ništa da promene, da se boje posledica i da je društveni mentalitet takav da imamo korupciju, krađu, nedovršene, sumanute i loše izvedene projekte. Na sreću nije tako crno, jer nas istorija uči da se stvari mogu pokrenuti i da građani mogu da se pitaju.

Takođe, najveći broj građana vidi da pored vlasti, neki koji se predstavljaju kao opozicija, ili neki koji stalno protestvuju zbog nečega, pokušavaju da iskoriste situaciju ne nudeći dugoročna rešenja. Zato i podrška aktivnostima koje su na početku bile masovne, opada. I to zbog dve stvari, ili je primarni problem rešen, ili je organizator događaja pokušao da izmanipuliše građansko učešće na događajima, menjajući ciljeve i koristeći ih za samopromociju i sopstvenu dobit.

Svakako da građanski aktivizam nije lak, ali ne zahteva ni preterano veliki napor, i zahteva i malo znanja, koje se stiče, i vremena koje se uvek može naći. Čak u nekim zemljama postoje lokalni forumi građana, koji se povremeno sastaju i daju rezultate jer ih lokalna vlast uvažava.

Suština delovanja osvešćenih građana je da se reši neki problem, kako bi naša sredina postala bolje i udobnije mesto za život. I građani ne bi trebalo da odustaju, a da se nisu ni pokušali, jer onda sigurno neće biti nikakvih promena. Na tom putu se moraju birati saveznici, ali i identifikovati manipulatori. Uopšteno gledano, i predstavnici vlasti i opozicije su tu da bi rešili probleme koje ljudi imaju. Građani ne mogu da smetaju, čak naprotiv, kao što je navedeno, oni su partneri, a ne samo glasači.

Tekst je objavljen u Novom magazinu broj 566, u rubrici Alarm.