Покрет 2035 пружа подршку студентима и њиховим захтевима, поводом догађаја од 1. новембра када је због очигледног јавашлука страдало петнаесторо и повређено још двоје људи након пада надстрешнице на згради железничке станице у Новом Саду. (фотографија: kolubarske.rs)
Опозиција је имала две смислене опције пред београдске изборе: прву, да јединствени учествују на једној листи, и другу, да их јединствени бојкотују. Изабрали су трећу, најгору, да се поделе.
Vreme je da se političke stranke u opoziciji uozbilje i počnu da se bave političkim radom uz povećanje broja partnera, pristalica, simpatizera i kandidata koji se mogu suprotstaviti ovoj vlasti na redovnim lokalnim i pokrajinskim izborima, a možda i vanrednim beogradskim i republičkim.
Vreme početka delovanja pokreta kao putujućeg Vučićevog karavana tempirano je za period posle usaglašavanja Okvirnog sporazuma za Kosovo i Plana za implementaciju Okvirnog sporazuma, što je sasvim sigurno deo političke strategije da se eliminiše predsednikova odgovornost od nepopularnih rešenja.
Propast postojeće stambene politike je neminovna kao posledica podilaženja „investitorskom građevinarstvu“.
Др Лазар Марићевић гостовао је у јутарњем програму Нова С и указао на проблеме односа власти према медијима, као и на проблеме у Београду које уместо да решава, производи новоуспостављени градоначелник.
Umesto da se građanima olakša prijavljivanje problema i kvarova u Beogradu, gospodin Šapić je ukinuo digitalni servis i vratio telefosnku liniju gde se bespotrebno čeka na operatera, i time otežao ceo proces.
Odakle god da krenemo, kako god da unapredimo tehnički proces – digitalizacijom, obučimo odgovorna službena lica za javne nabavke, videćemo da su to sve kozmetičke mere, jer iza svega stoji isključivo nedostatak političke volje da se problem reši. Ili bolje rečeno sistem je napravljen tako da partija na vlasti koristi javne nabavke za sopstvene potrebe i finansiranje svojih potreba.
Pokret 2035 pruža podršku i poziva građane na protest povodom smene tužiteteljki sa slučaja koji se tiče korupcije u elektroenergetskom sistemu Srbije.
Način na koji se to dešava ukazuje da je problem mnogo veći i da svako otkrivanje istine može voditi do mnogo većih otkrića, ali i osoba na visokim političkim funkcijama.
U našoj javnosti značajan broj kako političkih organizacija, tako i građana osuđuje ulaganje države u privlačenje stranih investicija i na stanovištu je da se sredstva namenjena subvencijama za „strance“ trebaju usmeriti ka domaćim privrednicima. Ovaj stav je u osnovi pogrešan jer njegovi zastupnici ne razumeju da bi proces koji bi doveo do „prestanka“ takmičenja Srbije sa drugim državama i regionima u privlačenju investicija doveo do ekonomskog kraha zemlje.
