Kada slušamo sadašnju vlast, čujemo reči sloboda, jednakost, blagostanje i rešavanje problema građana, uz bespotrebnu paniku koju širi predsednik u poslednje vreme. A današnja situacija je takva da ne postoji ni jedna oblast u kojoj problemi nisu veći nego što su bili pre deset godina, a počeli su da se gomilaju još za vreme prethodne vlasti. Ekološka situacija je sve gora, zdravstvo se neće sastaviti posle Kovid 19 pandemije, socijalno raslojavanje sve veće, inflacija galopira, bezbednost građana ugrožena kriminalom i anonimnim pretnjama, spoljnopolitički blokirani u prošlosti, inicijativa građana na svakom nivou potpuno urušena, a više nemamo ni Narodnu skupštinu.
U suštini, mi smo jedno zatvoreno društvo za bilo kakvu inicijativu, napravljeno po meri sadašnjeg moćnika. I zato smo skoro poslednji u Evropi po svim parametrima, sa tendencijom da tu ostanemo zauvek. Zakonska regulativa je diskriminišuća, sa previše bespotrebnih normi, i primenjuje se selektivno, sa kvazi opravdanjem da neko nešto ne zloupotrebi, što normalne ljude opterećuje vremenski, finansijski i mentalno.
Preduzetništvo
Podržaćemo preduzetništvo – mantra pred svake izbore. A nijedna politička stranka koja je bila u vlasti ili opoziciji, do sada se nije ozbiljno bavila ovim problemom u strahu od stvaranja jedne društvene grupe koja bi bila finansijski nezavisna i mogla da utiče na političke tokove. Stranka na vlasti i deo opozicije će da omogući, podstakne i prebaci i uloži, ne svoj, već državni novac, u razvoj preduzetništva. Tako ne ide i trebalo bi prvo da se olakšaju propisi i ostave ljude na miru da rade svoj posao bez pretnji i neizvesnosti koje proističu iz loše zakonske regulative.
Tržište je tako napravljeno, da se prenormiranjem i administrativnim opterećenjem globi svaki preduzetnički pokušaj, dok se nikada ne kažnjavaju oni koji su najveći poreski dužnici, oni koji ne isplaćuju doprinose ili zarade, ili ni jedno ni drugo, već se nagrađuju obilnim državnim subvencijama, zbog podrške vladajućoj partiji.
Poreski zakoni su napravljeni tako da, recimo, poreski organi umesto da edukuju i savetuju preduzetnike, naročito u prvim godinama rada, ispisuju kazne za minorne greške. Sve suprotno od onoga što se radi u razvijenim zemljama.
Privredna komora Srbije kao partijsko parazitsko telo, zaostalo iz prethodnog doba, služi za uzimanje zakonski propisanog obaveznog nameta i udomljavanje političkih kadrova, koji u principu ne rade ništa. Najbizarnije je to što se taj namet zove članarina, kao da je na dobrovoljnoj bazi.
Uverenje o zdravstvenom stanju po jednoj košnici pčela se od 2013. godine globi sa 64 dinara, i plaća se na svaka tri meseca, a pritom za to nije potrebno nikakvo dodatno angažovanje veterinara. Taj trošak predstavlja trećinu državne subvencije. Zar ne bi bilo bolje da se ne naplaćuje, da se izdaje elektronski sertifikat i da se fiksira minimalni iznos, kako bi pčelari mogli da prevashodno smanje cenu meda, a i da ulažu više u svoju proizvodnju, kako predlaže NALED? Ili, ovde se stalno priča o tome da stari zanati nestaju, a verovali ili ne, zakonska regulativa o ovoj branši ne postoji, prebacuje se na sferu preduzetništva, gde im nije mesto. Neophodan je zakon koji će prepoznati zanatlije kao takve, naročito one koji predstavljaju kulturno dobro.
S druge strane, preduzeća u javnom sektoru koja neefikasno posluju i zavise od subvencija, čine medveđu uslugu i zaposlenima i ekonomskom razvoju naše zemlje. Radnici nemaju preveliku odgovornost i nisu dovoljno produktivni, već nezainteresovani i otaljavaju posao. Ali upravo ta činjenica postaje sinonim za dobro i sigurno zaposlenje. Sa jedne strane državna administracija globi preduzetnike, a daje subvencije neefikasnim javnim preduzećima. To je veoma loša poruka.
Zdravstvo i prosveta
Lekari su svedeni na administrativne radnike koji ispisuju upute, a nastavnici u školama pored održanih predavanja, gube se u pisanju bizarnih izveštaja. I jedni i drugi su prinuđeni da idu na različite besmislene licencirane obuke, na kojima realno ništa novo ne uče, a to služi da za laku zaradu „proizvođača” tih usluga. Ima još, licenciranje se sada prenosi i u državnu administraciju preko Nacionalne akademije za javnu upravu, još jednog parazitskog tela.
Urbanizam
Iako je usvojen zakon po kome se nelegalna gradnja smatra krivičnim delom, svedoci smo da ona cveta po celoj Srbiji. Najtužniji primer su objekti, koji su po gabaritima sve veći i ima ih sve više na Savskom nasipu u Beogradu. Urbanistička norma služi samo da kazni onoga ko nije potplatio onoga koga treba. Novac se sliva u kriminalno-političku hobotnicu koja na taj način plaća svoju partijsku vojsku. Oni koji grade legano su diskriminisani, jer plaćaju sve troškove.
Ekologija
Naknade za zagađivanje životne sredine plaćaju svi poreski obveznici, paušalno, umesto po količini štetnih materija koju proizvode, čime se pravi zagađivači ne motivišu da ulažu u opremu za ekološku zaštitu. Koliko znamo sredstva iz budžeta prikupljena za ovu namenu se uglavnom prebacuju u druge budžetske kategorije. Svi su jednako finansijski opterećeni, a zagađenje je sve veće.
Digitalizacija
Ovde se, izgleda, pod digitalizacijom smatra postavljanje kamera na svakom ćošku, a da se pritom građani ne obaveste šta one snimaju i ko i kako obrađuje te snimke. Dobijete elektronsku zdravstvenu knjižicu, ali vam medicinska sestra zalepi neki broj na istu, jer je elektronski karton ipak u štampanom izdanju. Ili, zašto je neophodan dokaz – uplatnica, o uplati neke takse, kada se to može platiti elektronski uz prilagođavanje postojećih sistema?
Administrativno maltretiranje
Ako promenite prebivalište, nadrljali ste jer morate da promenite adresu u vozačkoj i saobraćajnoj dozvoli i zdravstvenoj knjižici, bez obzira da li imate ličnu kartu sa čipom ili ne, što može potrajati nekoliko dana. Zato ljudi izbegavaju da to prijave.
Bizarna ilustracija diskriminacije
U novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja u članu 182. je predviđena probna vozačka dozvola koja se izdaje licu koje prvi put položi vozački ispit za upravljanje motornim vozilima kategorija A1, A2, A, B1 i B. Ali i ako već imate dozvolu za jednu od tih kategorija, recimo, 30 godina unazad, opet ćete dobiti probnu jer ste položili prvi put po novom zakonu. Propust je tehničke prirode, ali MUP radi na osnovu njega i naplaćuje i probnu, a potom novu vozačku gde se upisuje stečena kategorija. Parkirate motocikl u 23:00 i sednete da vozite auto do 06:00 ujutru, jer imate ograničenje za probnu, a za onu od pre 30 godina nemate. Taj propust nije ispravljen već tri godine.
Jednostavan zaključak
Trenutna vlast je nesposobna da uredi najprostije stvari na korist građana, a narodni poslanici, za koje niko ne bi glasao, da nisu na listi sa imenom predsednika, nedorasli su poslu koji obavljaju. Dok to ne promenimo, biće nam ovako.
Tekst je objavljen u Novom magazinu 16.06.2022.
