Sada kada su uveliko zaseli na vlast, kada su uhodali šeme izvlačenja državnog novca u privatne džepove, kada su sebi obezbedili sinekure za koje nisu kvalifikovani, kada ni za šta ne odgovaraju, njihov prioritet može biti jedino očuvanje vlasti. Do novih izbora.
Najviše zabrinjava redosled resora po visini sredstava koje troše u ovoj godini i budžetska marginalizacija jako bitnih resora koji bi mogli da sa više novca započnu određeno rešavanje problema i trasiraju nove puteve razvoja zemlje.
Diskusija se vodi oko minornih pojavnih stvari, oko tema koje nemaju veze sa napretkom, već služe da zamagle suštinu, a to je u kakvom društvu želimo da živimo.
Koliko god delovalo da se novim zakonskim rešenjima štite prava potrošača, svedoci smo da to nije tako: od kvaliteta prozivoda koji su namenjeni ovom tržištu, do nemogućnosti podnošenja kolektivne tužbe, uz nedostatak primene u praksi.
Iako postoje neke forme promene imidža Srbije u svetu, u stvarnosti to se radi neplanski ibez neke strategije, tako da izostaju ekonomski rezultati. Potrebno je pristupiti celom procesu ozbiljnije, ali i sa politikama koju Srbiju vide u evropskom okruženju.
Ko god šta pričao, očigledno je da naša državna administracija lošim propisima otežava svaku inicijativu. Prenormiranje na svim nivoima je maltretiranje građana, dok najveći dužnici, oni koji ilegalno grade i drugi uzurpatori prolaze nekažnjeno.
U našoj zemlji sve se odvija u atmosferi skučenog izbora, od životnih, ekonomskih i na kraju političkih koji utiču na sve zajedno. Politička i ekonomska kartelizacija umanjuju mogućnosti za svakog pojedinca.
Конкуренција је у нашој земљи мисаона именица. Уместо слободног тржишта ми имамо, монополе, дуополе и картеле, који у сарадњи са нетранспарентном и корумпираном државном администрацијом онемогућавају предузетничку иницијативу.
