Budžet jedne zemlje, kao njen glavni finansijski plan je par excellance politički dokument. On pokazuje koji su prioriteti države i šta je državi nabitnije da finansira odnosno za koje namene da koristi novac budžetskih obveznika, nas građana. Budžet za tekuću 2022. godinu (koji će verovatno nakon usvajanja novog Zakona o ministarstvima i izboru nove Vlade, u oktobru biti predmet rebalansa), usvojen krajem prošle godine ako se posmatra po resorima i ako su izvršavanja budžeta adekvatno odnosno onakva kakva su Zakonom o budžetu za 2022. godinu planirana, ne omogućava da se problemi koje Srbija ima rešavaju, ili da se bar aktivnije i ozbiljnije radi na njihovom rešavanju. To su pre svega problemi koji se odnose na građane, na njihovu životnu perspektivu, obrazovanje, zaštitu ljudskih prava, borbu protiv depopulacije, jačanje preduzetništva, podršku omladini koja sve više napušta ovu zemlju.
Rashodna strana budžeta, odnosno ono što država plaća po resorima od našeg novca pokazuje da više od polovine rashoda ukupnog budžeta Srbije odlazi na resor Ministarstva finansija koje raspolaže sa 896 milijardi dinara (ukupni rashodi iznose 1.688 milijardi dinara, bez izdataka i otplata glavnice, sa kojima su mnogo veći i iznose 2.141 milijardu dinara). U strukturi rashoda ovog ministarstva dominiraju penzije, socijalna zaštita, fiskalni sistem, upravljanje sredstvima EU, intervencijska sredstva, Poreska uprava, carine, Uprava za javni dug i dr., što je imajući u vidu potrebu da se obezbede prihodi budžeta, isplate penzije, vraćaju veliki dugovi i krediti, finansiraju veliki infrastrukturni projekti razumljivo kada je u pitanju budžetska dominacija u trošenju ovog ministarstva.
Međutim, najviše zabrinjava redosled resora po visini sredstava koje troše u ovoj godini i budžetska marginalizacija jako bitnih resora koji bi mogli da sa više novca započnu određeno rešavanje problema i trasiraju nove puteve razvoja zemlje. Posle resorne oblasti finansija, najviše sredstava u ovoj godini planirano je za sledeća ministarstva: prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (252,8 mlrd rsd), rada, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja (142,5 mlrd rsd), odbrane (136 mlrd) i unutrašnjih poslova (96,5 mlrd rsd). Ovih pet ministarstava raspolažu sa preko 80% sredstava budžeta Srbije (ako ne računamo izdatke i otplatu glavnice i dugova Srbije). Ostalih 14 ministarstava za delovanje u svojim resorima moraju da se zadovolje sa svega petinom ukupnih rashoda zemlje, odnosno za njih je namenjeno svega 2 rsd od 10 rsd koje država ubire na godišnjem nivou. Među njima su , između ostalih resora i resori privrede, zdravlja, zaštite životne sredine, kulture, omladine i sporta, brige o selu, o porodici i demografiji, evropske integracije, kao i ljudska i manjinska prava. „Rekorderi“ u sramotnom državnom finansiranju su resori ljudskih i manjinskih prava (0,48 mlrd rsd), brige o porodici i demografiji (0,92 mlrd rsd), evropske integracije (1,18 mlrd) i resor za brigu o selu (1,5 mlrd rsd). Omladina i sport se takođe jako loše „kotiraju“ – sa 6,6 mlrd su šesti od dna tabele ako gledamo tabelu trošenja, a ni kultura i informisanje sa 14,7 mlrd rsd nisu mnogo bolji – osmi od dna tabele. Mnoge posebne organizacije koje je osnovala Narodna skupština ili kancelarije koje je osnovala Vlada imaju deset, dvadeset ili trideset puta veće troškovne „mogućnosti“ od ovih ministarstava. Primera radi Avio Služba Vlade ima malo manji budžet nego zajedno ministarstva za brigu o porodici i demografiju i resor za brigu o selu. Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, čija glavni troškovi su vezani za brigu o uslugama organima, zgrada, opremi i upravnim okruzima ima budžet od 4,4 mlrd rsd odnosno veći budžet nego u zbiru četiri najslabije finansirana resorna ministarstva u ovoj godini (nabrojana u ovom pasusu). SANU ima za 50% veća budžetska sredstva nego resor ljudskih i manjinskih prava (700 miliona rsd), a BIA ima veći budžet i od Narodne skupštine i od Vlade Srbije kao organa. Deset puta više novca izdvaja se za rad policijskih uprava (plate i naknade) nego za integrisano upravljanje otpadom i otpadnim vodama, za ostvarivanje prava korisnika boračko-invalidske zaštite izdvaja se dvanaest puta više nego za omladinsku politiku a dvadeset puta više novca država izdvaja za poslove saradnje sa crkvama nego za stvaranje podsticajnog okruženja za rad organizacija civilnog društva. Za razvoj preduzetništva se izdvaja 2,5 mlrd rsd (0,14% ukupnih rashoda budžeta) za podršku regionalnom razvoju oko 1,08 mlrd rsd (0,06% rashoda), što su izuzetno niska izdvajanja za državu koja želi da izgradi i ojača preduzetništvo i smanji regionalne razlike.
Ovakvih komparacija možemo praviti na hiljade, ali u osnovi su sledeći zaključci: za aktuelnu vlast državni budžet je oruđe da se finansiraju kroz zaduživanje kapitalni infrastrukturni projekti, da se obezbedi finansiranje državne administracije na svim nivoima i bezbednosnih snaga i da se izvršavaju obaveze prema penzionerima, socijalno ugroženima i nezaposlenima. To su ovogodišnji državni prioriteti.
Politička i investiciona orijentacija države nije usmerena ka podršci dugoročnim politikama robusnijeg finansiranjem obrazovanja, preduzetništva, zaštite životne sredine, omladine i omladinske politike, jačanju regionalnog razvoja, nedovoljno razvijenih područja i sela. Upravo ono što nije predmet ozbiljnijeg državnog finansiranja su ključni problemi zemlje, a na njihovom rešavanju je potrebno raditi, a najpre obezbediti sredstva za rad na tim problemima. Izgradnja auto-puteva i brzih saobraćajnica, nacionalnog stadiona i stadiona u većim gradovima neće biti od velikog značaja ako ne bude dovoljno građana koji će voziti automobile na auto-putevima i gledati fudbalske utakmice.
Umesto masivnog finansiranja stranih investicija(koje je potrebno zbog investicione kompetitivnosti Srbije) potrebno je naći model finansiranja domaćih kompanija i preduzetništva (posebno mladih), neophodno je obezbediti značajnija ulaganja u obrazovanje i uvećati finansiranje (posebno na nivou srednjeg i univerzitetskog obrazovanja) kako bi se stvorili uslovi za vraćanje ugleda obrazovanju i nova istraživanja, potrebno je takođe u fokus postaviti i zaštitu životne sredine, kao i mere koje će obezbediti da se broj stanovnika ne smanjuje, da mladi ne odlaze iz zemlje i da se obezbede uslovi da se regioni ravnomerno razvijaju, a ne kao do sada da bogatiji postaju sve bogatiji a da se male i nerazvijene opštine prazne i razvojni „jaz“ povećava. Cilj trošenja novca građana, po našem mišljenju, treba da bude stvaranje uslova za bolju perspektivu zemlje, kroz finansiranje oblasti sa najviše problema i potreba, a ne megalomanskih projekata kroz zaduživanje i administracije čiji se efekti rada ne vide. Budžetska sredstva treba „trošiti“ tako da se stvaraju uslovi da Srbija bude zemlja koja ulaže u obrazovanje, u preduzetništvo i u kulturu, čista i uredna sa zdravom životnom sredinom, ravnomerno razvijena, jer jedino takva može povratiti izgubljeno poverenje svojih građana.
Tekst je objavljen u Novom magazinu br. 598 u rubrici Alarm koju uređuju dr Dragan Luković i dr Lazar Marićević.
