Закон о локалној самоуправи не предвиђа непосредан избор председника општине или градоначелника у јединицама локалне самоуправе у Србији. У овом веку, само је у периоду од 2004. до краја 2007. године грађанима дата прилика да бирају именом и презименом првог човека локалне самоуправе. Они, који су донели овај Закон 2004. године (када је уведен непосредан избор), већ су га 2007. изменили јер им није одговарао, а њих на политичкој сцени више скоро да ни нема (ДС, ДСС). Од локалних избора одржаних 2008. године председници општина и градоначелници бирају се у скупштинама, већином гласова одборника. Већ четири мандата општинама и градовима у Србији управљају или локални функционери најјаче политичке странке или коалиције која преузима улогу „шефа“ општине или града. Партократија на делу, овога пута на локалу, видљивија и уочљивија од оне на „вишим” инстанцама.
Овакав, устаљени, законити и по грађане несрећни посредни начин избора председника општина или градоначелника елиминише озбиљно, посвећено и транспарентно политичко лидерство из локалних самоуправа и вођење локалне политике препушта партијским нагодбама. У највећем броју случајева председници општина или градоначелници, сем појединих изузетака нису личности са политичким ауторитетом и потребним политичким моћима, па и одлуке које они доносе или иницирају и нису њихове одлуке, већ нечије туђе. Због тога је са правом присутно и све видљивије већинско мишљење грађана да су локалне институције „заробљене“ од стране партија и картела, чији интереси нису у складу са интересима локалне заједнице.
Покрет 2035 сматра да грађани имају право да непосредно бирају председнике општина и градоначелнике са јаким овлашћењима и одговорностима да усмеравају и воде политику и да реализују, без ометања других органа, политичке циљеве локалне власти. Председници општина и градоначелници требају да буду централне личности институционалне структуре локалних политичких система.
Како то остварити? Најпре, паралелно уз промену начина избора „првог човека” локалне самоуправе потребно је увести у правни оквир модел тешке смене -сложеног опозива председника општине или градоначелника. Потребно је креирати препреке које ће онемогућити политичке егзибиције и популистичке покушаје поражених политичких снага у локалним самоуправама да под изговором референдума иницирају смену председника општина или градоначелника. Како је могуће ове већ поменуте егзибиције избећи? Злоупотребе локалног референдума као демократског института је врло једноставно онемогућити увођењем строгих и тешко испуњивих услова за организовање референдума за опозив председника општине или градоначелника. Уместо 10% грађана са пребивалиштем на територије општине или града који локалној скупштини могу предложити или саветовати расписивање референдума (какво је данас важеће законско решење) потребно је предложити и усвојити предлог којим се предвиђа да је потребно 25% или више процената грађана који би предложили расписивање референдума о опозиву председника општине или градоначелника. На тај начин непосредно изабрани председник општине или градоначелник постаје релевантан политички субјекат.
Такође је потребно изменити амбијент који се односи на друге извршне органе локалних власти, чији је председник општине или градоначелник део или њима председава или руководи. У том смислу кључне су измене начина предлагања и избора чланова локалних већа, чији је председник општине или градоначелник, у складу са важећим прописима председник, и представља овај орган. Један од могућих и најделотворнијих начина, за који се Покрет 2035 залаже, који ће непосредно изабраним председницима општина или градоначелницима обезбедити политичке услове за делотворно управљање локалним заједницама је увођење права председника општине или градоначелника да самостално именује чланове већа општине или града и да их смењује.
