Zarobljeni od siledžija, verbalnih nasilnika i pritisnuti propagandom obmane, ne možemo da pratimo sve nepodopštine koje ova vlast čini. Njihova retorika kojom falsifikuju sve, prošlost, sadašnjost i budućnost, ne dozvoljava nam da jasno mislimo i da se fokusiramo na raskrinkavanje manipulacija. Previše je laži u svakom segmentu društva. Toliko ih ima da je potrebno praviti selekciju kako bi objasnili ljudima kakve su posledice njihovog opstanka koju oličava predsednik koji prvi uzurpira svoja ustavna ovlašćenja i predstavlja model za svakog naprednjaka, socijalistu i pripadnike kriminalnih bandi u zemlji.
Falsifikovanje istorije
Ovo se prevashodno odnosi na ulogu partijskih kadrova na vlasti i njihovog vođe koji svojim konstantnim logoreičnim nastupima traži da se zaboravi njihova i njegova ružna prošlost. Zagovarali su mržnju i rat, a u zaleđini uživali privilegije, skućili se za vreme sukoba i radili sve što svaka grupa prevaranata radi. Prostačka retorika, ideološkog im oca je ostavila svoje tragove. Svako ko je to zaboravio 2012. godine, neka se priseti kako je naseo slatkorečivosti SNSovih prvaka i neka se zapita za svoju odgovornost. Pričali su da su se promenili, da imaju novu politiku, a to je sve bio produkt političkog marketinga. Oni su živa ilustracija jednog filma u kome Ričard Gir glumi političkog savetnika za kampanje i koji kaže «svom» kandidatu: «pričaj ono što ti kažem jer je cilj da osvojiš vlast, a posle radi šta hoćeš». Napredno su falsifikovali svoju prošlost, izmanipulisali one koji su se dali izmanipulisati i evo rezultata. Posledice trpimo svi.
Falsifikovanje ekonomije
Visok procenat zaduživanja, izvesna nemogućnost vraćanja dugova kreditorima, podela novca iz budžeta kao da su im dedovi ostavili, dovodi do inflacije koja je najviša u Evropi. Mogu da nas ubeđuju koliko hoće, ali jedan odlazak u prodavnicu razbija sve njihove laži i obmane. Cene nekih proizvoda su duplirane, pa čak su i trostruko više nego samo pre nekoliko meseci. Mantra koju i dalje ponavljaju da je naša država bila pred bankrotom kada su oni preuzeli vlast pre jedanaest godina se vraća kao bumerang svima nama. Jedino što su predstavnicima vlasti i njihovoj eliti džepovi prepuni novca, tako da su bahati ispadi postali sve učestaliji – šta se i kako vozi, ko šta jede i pije o de se provodi, kakve je vile ko sagradio…. Podizanje visine taksi, nameta, naknada i drugih dažbina je uveliko krenulo, a moguće je zahuktavanje. Posledice ćemo trpeti svi.
Falsifikovanje primene zakona
Dovoljno bi bilo da kažemo da je zakon selektivan, da za neke važi za neke ne. Ako najviši predstavnici vlasti mogu da grade nelegalno objekte, nakon «njihovih» zakona koji to kvalifikuju kao krivično delo, i da ih posle, uznapredovali na funkcijama legalizuju uz potpunu urbanu devastaciju, šta da misle sitni hohštapleri i prevaranti. Dobili su otvoreni poziv da rade šta hoće, zato nam i sredina izgleda ovako kako izgleda. Zašto bi neko ulagao u kanalizaciju kada se iz BGH2O otpadne vode direktno slivaju u reku. Ako se može tako sa državnim projektom zašto ne bi svako drugi radio isto. Odlaganje služenja kazni kriminalcima povratnicima, njihova promocija i potpuno odsustvo primene zakonske procedure je toliko zabrinjavajuće, da je razmera problema najveći dokaz sprege kriminala i vlasti. Afera je toliko mnogo, koliko i opstrukcija krivičnih postupaka. Korelacija je skoro savršena. Ako se falsifikuju stenogrami u najvišem zakonodavnom telu, Narodnoj skupštini Republike Srbije, kako saopštava narodni poslanik Miodrag Gavrilović, kakve zakone možemo očekivati. Posledice već trpimo svi, a tek ćemo.
Falsifikovanje znanja
Ne dajte se zbuniti, ova tema je toliko aktuelna da se mora ponavljati svaki dan. Deprofesionalizacija svih struka je uzela toliko maha, da smo u situaciji da, ne samo polupriučeni ljudi, već ljudi koji nemaju nikakvog znanja i kapaciteta upravljaju većinom sistema koje kontroliše država. Da ne govorimo o partijskim uposlenicima u lokalnoj i državnoj administraciji. To su ljudi koji bez škole primaju visoke plate, a ne rade ništa korisno. Odgovornost im nije kategorija kojom se mogu pohvaliti. Staviće potpis na bilo šta, jer je sada njihova prilika. Deprofesionalizacijom, svi koji su regularno završili neke škole, nisu više konkurentni u jednom delu poslovanja, onom koji ima veze sa državom. Proces je jednostavan – kupovina diploma, postavljanje na funkciju, ili dobijanje referenci kojima dezavuišu svakoga ko ima neko znanje, tako da posle proteklih godina, niko sa strane ne može da ude u sistem jer ne zadovoljava uslove za razliku od ovih falsifikatora znanja. Zato se i stvaraju paradržavne institucije koje izdaju neke licence, kao da biografije sa delima ne postoje. Posledice se već vide, da ponovimo neke: havarisani sistemi, loše izvedeni radovi, neplaniranje, nezavršeni radovi, potpuni haos u svakom smislu organizacije. Posledice će tek biti strašne.
Laž i manipulacija imaju svoj rok trajanja
Ova vlast zasniva svoj PR i marketing samo na laži i obmani. Sve što kažu se mora odmah proveriti. Od početka protesta koji traju već nedeljama, slika je promenjena. Građani više ne osećaju strah, jer vide da je previše nas koji više ne možemo da trpimo ovu torturu jedne klike koja koristi neofašističke metode sa svojim maskiranim falangama obučenim u crno, i pojedincima sa megafonima osuđenim za raznorazna krivična dela koji upadaju na skupove. Njih je jako malo u odnosu na sve nas. Pogrešni koraci učinjeni u spoljnoj politici se sada ispravljaju na sve moguće načine kako bi se nastavila slika – radimo nešto, a u stvari odugovlačimo. Odugovlačenje je taktika preko koje su se mnoge vlasti održavale decenijama. Nakon toga razmere nagomilanih i nerešenih problema su sačekale sledeću vlast koja je izgorela veoma brzo. Istorijskih primera je mnogo. Kakvu državu ostavlja budućim generacijama ova klika na vlasti?
Vrhunac obmane je kada predsednik kaže da neke nemačke fondacije plaćaju proteste, a inače jedna nemačka fondacija mu pruža ekskluzivnu podršku više od decenije. Ovo nema nikakve veze sa fondacijama i namerama istih, jer bliske stranke sarađuju svuda u svetu na različite načine, već je to drugi napad na Nemačku, nakon izjave ministra Gašića u našem parlamentu gde se krije osumnjičeni za ubistvo. Čemu ovakve spoljnopolitičke tenzije manipulativnog karaktera? Da li se nekadašnja saradnja sa strankom Angele Merkel pretvorila u tihi sukob, koji preti da postane glasan?
Šta činiti?
Svako ko ima informacije o bilo kakvoj laži i falsifikatu bi trebalo da reaguje, i sto puta ako treba. Solidarno se moraju braniti ljudi koji se blate na prorežimskim medijima i u Skupštini uz konstantno ukazivanje na laž i manipulaciju.
Vreme je da se političke stranke u opoziciji uozbilje i počnu da se bave političkim radom uz povećanje broja partnera, pristalica, simpatizera i kandidata koji se mogu suprotstaviti ovoj vlasti na redovnim lokalnim i pokrajinskim izborima, a možda i vanrednim beogradskim i republičkim.
Nema više šale, ako dosadašnje formule ne daju rezultate, moraju se promeniti. S obzirom da je vlast potpuno neodgovorna, alternativa mora da bude odgovornija. U suprotnom posledice mogu biti samo gore, nikako bolje.
