Srbija beleži stalni rast priliva direktnih stranih investicija. Do prve polovine 2022. godine vrednost stranih investicija iznosila je 4 milijardi evra, a sve vreme (izuzev 2020. – tzv. Kovid godine) vrednosti stranih investicija su rasle i u odnosu na 2012. godinu uvećane su čak četiri puta.
Dolazak novih investitora u prethodnih deset godina, rezultat je političkih procesa koji su omogućili slobodnu trgovinu, s jedne strane – Sporazum o asocijaciji i pridruživanju sa EU, sporazumi sa Rusijom, Kinom, Turskom i drugim zemljama – kao i prioritizacija privlačenja stranih investicija u Republiku Srbiju u agendi Vlade Srbije, s druge.
Ključni razlozi koji su Srbiju postavili na investicionu mapu Evrope su pored opštih faktora poput političke stabilnosti, napretka ka Evropskoj uniji (do pre par godina procesa koji je bio neupitan) i specifični faktori, koji su od izuzetnog značaja za odlučivanje investitora o lociranju svog poslovanja.
U te specifične faktore ubrajaju se subvencije odnosno podsticaji koje Srbija obezbeđuje za otvaranje novih radnih mesta odnosno realizaciju investicija u Srbiji, visina cene rada u zemlji i cena energenata. U ova tri segmenta Srbija je u odnosu na širu regionalnu konkurenciju imala posebnu kompetitivnu prednost i to je uspela da iskoristi.
Paralelno sa privlačenjem investicija u Srbiji je bitno unapređen ambijent za poslovanje, olakšane su procedure značajne za otpočinjanje poslovanja a brojne lokalne samouprave, kao i pokrajina Vojvodina su kreirale povoljne i kompetitivne uslove Logika investitora je uvek profitna i oni ne idu u države u kojima će im poslovanje biti skuplje nego na mestu na kome se nalaze. Globalizacija, posebno u ekonomskoj oblasti, dosegla je nivo na kome su sve države konkurenti jedne drugima u privlačenju investicija i traže načine kako da zemlja bude što je moguće atraktivnija i da „zapadne za oko“ investitorima za privlačenje investicija kroz obezbeđivanje finansijskih podsticaja, izgradnju industrijskih zona, reformu administracije…
Navedeni podaci pokazuju da je Srbija uspela da izgradi svoju investicionu poziciju na međunarodnom tržištu i da strane kompanije i firme u našoj zemlji vide šansu da ostvare veći profit nego na nekom drugom mesto.
SUBVENCIJE
Ono što je posebno atraktizovalo Srbiju kao poželjnu investicionu destinaciju su visoke subvencije za otvaranje novih radnih mesta, što je forma koja je preuzeta od drugih zemalja, koje su se pre Srbije borile za privlačenje stranih investicija i za dolazak na mapu značajnih investicionih destinacija.
Države Istočne Evrope pre svega, koje su na vreme promenile svoju politiku su na tome bazirale razvoj svojih ekonomija kada su postale članice Evropske unije i kada su morale da uđu u „koštac“ sa potrebama investitora i unapređenjem svog poslovnog ambijenta.
Srbija u tom smislu nije ništa izmislila već su domaće vlasti prepoznale ovu vrstu podsticaja kao „posebnu vrednost“ koja će strane investitore dodatno motivisati da ulažu u Srbiju. Zakon o ulaganjima, donet 2015. godine kreirao je potrebni pravni ambijent a značajna sredstva su uložena i u promociju Srbije kao atraktivne investicione destinacije.
Takođe, širenje političkih partnerstava sa državama u kojima postoji veliki broj potencijalnih investitora doprineo je celom procesu izgradnje zemlje kao unapređene investicione destinacije. Prema tome, sasvim je jasno da je Srbija izgradila svoju investicionu poziciju kao država, da je relevantna i prepoznata destinacija na evropskoj i svetskoj mapi i da treba da u narednom periodu nastoji da dosadašnje učinke kapitalizuje. Doduše, učinci su vidljivi, kako u rastu BDP-a, tako i u rastu broja zaposlenih i prosečne plate.
POPULIZAM DOMAĆEG
U našoj javnosti značajan broj kako političkih organizacija, tako i građana osuđuje ulaganje države u privlačenje stranih investicija i na stanovištu je da se sredstva namenjena subvencijama za „strance“ trebaju usmeriti ka domaćim privrednicima. Ovaj stav je u osnovi pogrešan jer njegovi zastupnici ne razumeju da bi proces koji bi doveo do „prestanka“ takmičenja Srbije sa drugim državama i regionima u privlačenju investicija doveo do ekonomskog kraha zemlje. Jednostavno, danas su sve evropske ekonomije zavisne od stranih investicija, privreda i investiranje je globalnog karaktera i ona država koja bi prestala da se „bori“ za dolazak stranih investitora bi bila na dobrom putu da postane Severna Koreja. Kada su građani protiv podrške stranim investitorima to donekle može biti razumljivo, ali je potpuno nerazumljivo da političke stranke i pokreti koji imaju javnu odgovornost „podilaze“ nezadovoljnim građanima i populistički obećavaju da će oni ukinuti subvencije namenjene „strancima“ i novac uložiti u domaću privredu i podržavati isključivo domaće preduzetnike.
Takvi populistički politički lideri bi kada se zalažu za ovaj stav sasvim sigurno morali da obrazlože šta će se desiti u međuvremenu kada investitori krenu da odlaze, kada padne BPD, poveća se nezaposlenost i smanje zarade. Naravno, oni to rade jer znaju da je proces nemoguće zaustaviti i oni ovu temu koriste kao platformu za koju su umislili da im može doneti potrebne glasove. Posle toga, kada i ako dođu na vlast radiće sasvim sigurno isto što radi sadašnji režim. A igranje sa poslovnim ambijentom i privlačenjem stranih investicija za rezultat ima jako skupu ekonomsku, pa i životnu cenu (pad standarda, širenje siromaštva, depopulacija i dr).
ZANEMARIVANJE DOMAĆEG
Ono što je problematično u domaćem ekonomskom sistemu, ako se govori o odnosu državnog ulaganja u strane investicije i ulaganja u domaća preduzeća je nesrazmera i marginalizacija ulaganja u domaću privredu i preduzetništvo. To ulaganje treba da bude robusnije, veće i vidljivije i treba da bude neka vrsta odbrane zemlje od velike zavisnosti od stranih investitora.
Srbija ne izdvaja dovoljno za podršku malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima i to treba da bude ključna tema za planiranje budućeg ekonomskog razvoja zemlje. Neophodno je paralelno sa podrškom i podsticajima stranim investitorima obezbediti povoljniji poslovni ambijent za započinjanje i unapređenje poslovanja domaćih firmi i preduzetnika. Potrebno je povećati podsticaje za započinjanje poslovanja, delimično finansirati kapitalna ulaganja i obezbediti veće ulaganje u opremu, kao i značajno unaprediti sistem poreskih i drugih olakšica za domaće privrednike i preduzetnike. Bitno je da taj proces bude paralelan za naporima zemlje da zadrži svoju investicionu poziciju i rejting, koju je u međuvremenu stekla i čiji benefiti su vidljivi.
U aktuelnom političkom trenutku, kada se u centar političke pažnje vratilo pitanje Kosova kroz francusko-nemački predlog, jako je bitno imati u vidu da bi eventualno stopiranje evropskih integracija Srbije imalo veliki negativni efekat na investicionu poziciju Srbije, budući priliv stranih investicija i državnu ekonomiju. Tada, sasvim sigurno, ne bi mogli ni da razmišljamo o korekciji ekonomske matrice i o kreiranju jednog novog zakonodavnog i poslovnog ambijenta za jačanje domaćih malih i srednjih preduzeća.
