Države sa ozbiljnim demokratskim deficitom (polu-autokratije, fasadne demokratije) kako iskustva pokazuju u stanju su da u pojedinim oblastima ostvare blistave rezultate, a da u oblastima koje su direktno povezane sa vladavinskim procesom i njegovom „zatvorenošću“ namerno izbegavaju primenu zakonskih normi, odgovornosti i međunarodnih pravila. Srbija je primer jedne takve zemlje. Kod nas se ostvaruju u poslednjih nekoliko godina značajni rezultati npr. u oblasti digitalizacije i veštačke inteligencije i razvoju putne i saobraćajne infrastrukture, što sa stanovišta ugleda zemlje, perspektive razvoja privrede i mogućnosti investiranja u Srbiju proizvodi izrazito pozitivne posledice, koje dugoročno mogu obezbediti vidljive društveno-ekonomske benefite, bolji život stanovništva i razvoj.
SENZACIJA: U oblasti digitalizacije i veštačke inteligencije Srbija je ostvarila zavidan uspeh. Zahvaljujući „forsiranju“ digitalizacije i uvođenju i unapređenju sistema elektronske uprave građani Srbije lakše ostvaruju svoja prava, imaju manje posla sa „vidljivom“ administracijom i javne usluge su kvalitetnije. Dovoljno je reći da se putem sajta može naručiti neki dokument i odrediti mesto za preuzimanje ili zakazati termin za podnošenje dokumentacije i preuzimanje „papira“ od vrhunskog značaja za obavljanje nekog posla ili izvršavanje neke obaveze. Kada je veštačka inteligencija u pitanju Srbija je ostvarila senzacionalni uspeh. Kada je u pitanju Istočna Evropa AI indeks Srbije je 55,98, što je pozicionira na 10. mesto u konkurenciji 22 zemlje ove teritorije. U prethodnom periodu Srbija je bila i bolje plasirana, ali su u međuvremenu određene zemlje napredovale, npr. Bugarska, Slovenija, Mađarska i Letonija jer su usvojile strategije razvoja veštačke inteligencije. Srbija je u oblasti razvoja veštačke inteligencije bolja od Rumunije, Hrvatske, Belorusije, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije, Moldavije i BIH, a ne zaostaje puno za Mađarskom, Bugarskom, Slovačkom i Rusijom. Do 2021. godine Srbija je bila mnogo bolje plasirana i označavana kao država koja veštačku inteligenciju postavlja u sam vrh svojih prioritetnih oblasti. Prema poslednjim istraživanju Oksford univerziteta (čiji podaci su izneti; „Oxford Insight“ publikacija za 2021. god.) indeks razvoja VI Srbije je za 8,4 poena veći nego prosečni indeks razvoja na globalnom nivou. To dovoljno govori o preduzetim inicijativama, reformskim naporima, ulaganjima i odgovornosti vlasti u ovoj oblasti. Kako se do toga došlo? Ova oblast je s pravom prioritizovana kao razvojna oblast, doneta je 2018. godine „Strategija razvoja veštačke inteligencije u RS za period od 2020-2025. godine“, obezbeđena su značajna finansijska sredstva za organizacije koje bi se bavile veštačkom inteligencijom i završeni (u roku) radovi na izgradnji Data – centra u Kragujevcu, naučno-tehnoloških parkova u Nišu i Čačku i Instituta za veštačku inteligenciju u Novom Sadu. Vodila se i pametna politika stimulisanja povratka stručnjaka u ovoj oblasti iz inostranstva. Fokus je bio na uspehu u jednoj novoj oblasti, izgradnji centara i parkova, strateškom planiranju i povratku stručnjaka. Sve je to koordinirala Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, čiji direktor je u novoj Vladi Srbije postavljen za ministra koji „pokriva“ i oblast tehnološkog razvoja i na taj način su stvoreni uslovi za dalji napredak u ovoj oblasti.
PRAVILA I PRIMENA: U oblasti putne i saobraćajne infrastrukture ostvareni su zaista istorijski pomaci, iako postoji stalna zabrinutost da li je zaduživanje za kapitalne projekte infrastrukture dugoročno „omča oko vrata“ budućnosti zemlje. Srbija se polako pretvara u zemlju auto-puteva, grade se i otvaraju koridori i gradovi postaju dostupniji kako građanima tako i investitorima. Dostupnost saobraćajne infrastrukture je jedan od najbitnijih faktora odlučivanja investitora o mestu lociranja ili re-lociranja investicija. U tom smislu, Srbija je danas mnogo investiciono atraktivnija lokacija nego pre npr. sedam ili osam godina, i kao takva ima mnogo većih šansi da dugoročno ostvaruje ekonomske i finansijske benefite i da „konkuriše“ drugima kao destinacija za ulaganja.
Sve napred rečeno je pozitivno i „vuče“ državu napred ali postoje i oblasti u kojima „pokazujemo“ da ne želimo da se pomerimo ni korak napred. Razlog tome je pre svega u činjenici da bi primena međunarodnih pravila, strateški pristup i unapređenje stanja u ovim oblastima ugrozilo režim koji funkcioniše tako da proces vladanja bude što je moguće manje transparentan. Za transparentnost su bitne oblasti dostupnosti podataka, slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja, objavljivanja podataka o radu organa vlasti na svim nivoima, indeksa korupcije i slično. Kada je u pitanju transparentnost rada organa i nivo korupcije (čiji visok nivo je ekvivalentan autokratskim režimima) Srbija je na samom dnu. Dovoljno je napomenuti da primera radi internet prezentacije Vlade Srbije i ministarstava sadrže osnovne i minimalne podatke o radu organa i načinu trošenja sredstava, da isto važi i za niže nivoe vlasti, te da građani ne mogu imati uvid u procese donošenja odluka i imovinske karte funkcionera, kao i da je Agencija za borbu protiv korupcije sve samo ne nezavisna i da se „ne meša“ u svoj posao. Situacija je još gora na lokalnom nivou, na kome građani kao nosioci suvereniteta ne mogu dobiti podatke i informacije o radu organa javne vlasti u skladu sa odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ni nakon presuda Poverenika. Između ostalog zbog toga je i izvršena izmena zakona i uvedene mnogo veće kazne za nepoštovanje obaveza organa javne vlasti. Javne rasprave na svim nivoima vlasti, umesto da budu instrument za unapređenje demokratije i alat za uključivanje građana u procese donošenja odluka i akata, praktično su svedene na trodnevne ili petodnevne internet aktivnosti u okviru kojih se odbijaju svi predlozi građana i udruženja građana. Javne rasprave se na svim nivoima vlasti posmatraju kao nešto što treba zaobići, kao element koji je nepoželjan i koji treba odbaciti. Kada je korupcija u pitanju, indeks percepcije korupcije na globalnom nivou za 2021. godinu pokazuje da se Srbija nalazi na 96. mestu na svetu sa indeksom 38 (vrednost 0 – visoka korupcija, vrednost 100 – niska korupcija), što predstavlja zaista sramotnu informaciju za sve građane Srbije (Transparency International – Corruption Perception Index). Indeks Srbije je ispod prosečnog globalnog indeksa koji iznosi 43. Transparency international posebno napominje da iznos korupcije ispod 50 označava status zemlje sa ozbiljnom korupcijom. Srbija je na nivo Indonezije, Brazila, Argentine, Lesota i Turske. Gore indekse korupcije (niži nivo korupcije) od Srbije imaju primera radi Albanija, BIH, Azerbejdžan, Kenija, Rusija, kao i najslabije rangirani Južni Sudan, Sirija i Somalija. Od Srbije su od susednih zemalja Istočne Evrope jedino „gore“ dve države : Albanija i BIH, neznatno bolje Severna Makedonija i Kosovo (39), a značajno bolje Bugarska (42), Mađarska (43), Rumunija (45), Crna Gora (46), Hrvatska (47), Grčka (49), Češka (54) i dr.
Iz svega iznetog potpuno je jasno da kada bi postojala volja da se demokratija prioritizuje i vladavinski proces „upristoji“ i uvede u legalne kanale, odnosno da se primenjuju Ustav i zakoni, da bi Srbija kao država mogla da postane dobro i civilizovano mesto za pristojan život. Dok se to ne dogodi, „imaćemo“ uslove za privredni razvoj i za razvoj pojedinih oblasti, ali nećemo imati mogućnost da utičemo na donošenje odluka, na informisanje o namerama i radnjama organa vlasti i na bogaćenje jednih na račun drugih. Sve dok se to ne promeni Srbija će biti država iz koje se odlazi, što je i poslednji, zakasneli popis pokazao.
Dr Dragan Luković, objavljeno u Novom magazinu broj 612.
