Da li će nova vlada raditi na politikama Srpske napredne stranke, navedenim u «Beloj knjizi – Programom do promene», sa kojima je došla na vlast pre deset godina, čime se predstavila kao moderna politička partija, članica konzervativnih stranaka Evrope? Kao važne stvari za budući napredak zemlje naveli su, uslovno rečeno – liberalni ekonomski razvoj i privlačenje investicija, borbu protiv korupcije i kriminala, razvoj energetike i rudarstva, i pristupanje Evropskoj uniji, uz još dobrih namera. Šta se u međuvremenu desilo i šta će se dešavati?
Ćorsokaci
Liberalni ekonomski model i privlačenje investicija se pretvorilo u klijentelistički državni kapitalizam, gde više ne postoje javne nabavke, gde je državni sektor najveći poslodavac koga svi čerupaju, i koji je narastao do te mere zapošljavanjem nesposobnih stranačkih kadrova, da je efikasnost administracije postala mislena imenica.
Borba protiv korupcije i kriminala je farsična. Da ne ponavljamo šta se piše o kriminalu, najočigledniji primer zloupotrebe položaja je novi gradonačelnik Beograda, kadar SNSa, koji po pisanju BIRNa, gradi kako mu se ćefne i legalizuje kada mu se prohte, uprkos zakonima, čineći model urbanističkog haosa i neestetike. Slike pokazane u medijima dovoljno govore. Lista nadograditelja i legalizatora, kandidata SNSa koji su simulirali rad na izabranim funkcijama, a samo zarad svog ličnog interesa prevazilazi okvire ovog teksta.
Energetika i, uskoro rudarstvo, su otišli u čabar. Deset godine neulaganja u velike energetske projekte, uz zavisnost od jednog dobavljača, sa kadrovima koji su nas doveli u situaciju, da umesto da izvozimo struju, mi je uvozimo, u trenutku kada je cena najviša. Rudarstvo je postala glavna tema ekoloških fundamentalista, tako da više ne možemo da razaznamo šta je dobro za državu Srbiju, a šta ne? Ili da li jednostavno da ukinemo rudarstvo, jer je SNS, takav kakav je, nesposoban, uspeo da izvitoperi svaki racionalni odnos prema tome, davajući mogućnost svakome da ne poštuje nikakve standarde.
I na kraju, finale. Odnos prema Evropskoj uniji, bez obzira na probleme sa kojima se susreće, sa antipropagandom na medijima koje su subvencionisani državnim novcem je zaista poražavajući. Došli smo dotle da sve nepotrebno restriktivne zakone i loše propise, o kojima se pisalo u ovoj rubrici, obični građani pripisuju EU, kao i svako nametanje koje vlast čini, što je laž i manipulacija. Da budemo iskreni, pritisci se vrše na našu zemlju dve decenije, sa svih strana, ali pitanje na koju će se Srbija svrstati stranu u ovom trenutku, ili šta će uraditi u skladu sa potpisanim sporazumima u vezi Kosova i Metohije, nisu opravdanje za sve prethodno navedeno.
Izveštaj Evropske komisije
Nakon osam godina od početka pristupnih pregovora, zaključak je da kandidat, država Srbija, stagnira u pogledu ispunjavanja kriterijuma za članstvo u Evropskoj uniji i da uprkos nekim minimlnim pozitivnim koracima, napretka nema. Balansiranje i taktika čekanja u pogledu ruske agresije na Ukrajinu, uprkos osudama u generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, je napravilo od naše zemlje sumnjivog partnera za sve druge države sa kojima saradjujemo ekonomski, ali i bezbednosno.. Da naglasimo, za Evropsku uniju, se SNS u svom programu zalaže, kao najbolji izbor za našu državu. Ili se više ne zalaže? Evropska komisija je po prvi put ocenila kao nazadovanje korake koji su vezani za poglavlje – Zajednička spoljna politika i bezbednost. Sve zajedno stvara nelagodu u odnosima Srbije sa EU i u regionu. U principu, može i tako, ali onda i ova opcija, kao programska politika SNSa, otpada i pretvara se u nešto nedefinisano tako da je vreme ili da naprave novi program ili da odustanu od prethodnih ideja, da budemo načisto.
Dodatni razlozi za tvrdnju da se odnos SNSa prema EU, odnosno procesu pristupanja, a u suštini popravljanju našeg zakonodavstva na korist građana, potpuno promenio, je činjenica da nema nijednog od 33 poglavlja u kojima je zabeležen napredak, a izvestan pomak je napravljen samo u 12 poglavlja po rečima Srđana Majstorovića, nekadašnjeg zamenika direktora Kancelarije za evropske integracije u autorskom tekstu za biepag.eu.
Opozicija na margini
Šta kaže na sve opozicija? Ima li kadrove koji mogu da odgovore na neko od navedenih pitanja, da li sprema nekoga za ove oblasti, ili senzacionalistički skače sa teme na temu, a kada se pojavi ozbiljna diskusija u parlamentu, poput Izveštaja o dijalogu o Kosovu, pored populističko demagoških izjava salonskih ekstremista, imamo prazne priče smušenih poslanika koji se tom temom nikada nisu ni bavili. Cela opozicija se manje-više, bavi temama koje su u domenu nevladinih organizacija, a ne državnih politika razvoja i napretka, spoljne politike i bezbednosti. Izgubljeni u definisanju ko su i šta su, ne mogu da saopšte nekav ekonomski model za izlazak iz krize, ili bar deo predloga, lutaju od podržavljenja preduzeća do zapošljava ljudi u kulturi, nemaju politiku prema rudarstvu ili smisleni ekološki model, a da su uzeli više faktora u jednačinu. Nisu stranke nevladine organizacije, koje mogu da zastupaju neke ideje, bez obzira kako god bizarno zvučale, jer političke partije imaju veću odgovornost i mogućnost da svoje ideje i politike pretoče u zakone. Uz veliku verovatnoću da će novih izbora biti već 2023. godine, a sigurno 2024, jer predsednik SNSa kaže da će ova vlada da prezimi jednu ili MOŽDA dve godine, postavlja se pitanje koji su politički ciljevi opozicije, izuzev napada na vlast. Koje su zaista njihove politike, a da mogu da ih racionalno obrazlože građankama i građanima? Zanimljivo je da na lokalnim izborima, u susednoj Crnoj Gori, građani glasaju za stranke koje promovišu brže pridruživanje EU, a kod nas?
Samo opstanak na vlasti
U skladu sa navedenim, pitanje je šta će biti prioriteti nove vlade? Borba protiv korupcije? Energetska diversifikacija? Ubrzavanje procesa pristupanja EU? Ekonomski napredak uprkos inflaciji koja se statistički lažno prikazuje, a svi vidimo u sopstvenim novčanicima šta možemo i za koliko da kupimo u radnji…
Očigledno je da je prioritet SNSa isključivo opstanak na vlasti, što nije toliko težak posao u odnosu na opoziciju, ali ipak ta vlast bi trebalo da služi da se neke programske ideje, sa početka teksta pretoči u stvarnost. Istina je da niko nije očekivao pandemiju Kovida, pa sadašnju inflaciju koja je prouzrokovana mnogim faktorima. Situacija u Ukrajini eskalira od 2014. godine, i pre toga, a vidimo da se ni time niko time nije ozbiljno bavio. Odnos prema najvećem energetskom sistemu na prostoru bivše Jugoslavije, EPSu, koji se urušio je isključiva zasluga SNSa. Diversifikacija energije se postavila kao problematično pitanje tek sada, kada će sve biti skuplje, složenije i upitno, a pitanje je kako će se sve to nadomestiti bez saveznika u okruženju koji sumnjivo gledaju na politiku sadašnje vlasti.
Dojam je sledeći, sada kada su uveliko zaseli na vlast, kada su uhodali šeme izvlačenja državnog novca u privatne džepove, kada su sebi obezbedili sinekure za koje nisu kvalifikovani, pa ništa ne mogu smisleno da urade, pa čak i kad nešto upropaste ne odgovaraju, njihov prioritet može biti jedino držanje pozicije vlasti bez obzira na ishode u ekonomskoj, spoljnopolitičkoj i energetskoj sferi.
Tekst je objavljen u Novom magazinu br. 600 u rubrici Alarm koju uređuju dr Dragan Luković i dr Lazar Marićević.
