Sadašnja vlast gleda na budućnost kao na nešto što se neće dogoditi. Dok se evropske nacije solidarišu u neizvesnosti, zbog agresije na Ukrajinu, predstavnici ove vlasti i nazadnih snaga idu nehajno svojim putem kao da su pronikli u suštinu svega i kao da znaju kraći put koji nas i, naročito njih, vodi u bolji život. A ne znaju i ne razumeju ništa.
Napravili su državu za sebe i za ljude sa krajnjim namerama koji lažima i obmanama obezbeđuju novac i moć za sebe, a za sve ostale ih baš briga.
Sprega vlasti, kriminala, prevaranata i drugih hijena, medijski hipnotiše građane, plaši ih mafijaškim reketom, poreznicima i izvršiteljima i vodi nas sve u apatiju, psihosomatske bolesti i šizofreno stanje svesti gde se istina više ne razaznaje, što može biti uvod u građanske sukobe.
Promocija primitivizma, lopova, zločinaca, drugara huligana i ravnozemljaša će nas dovesti dotle da ćemo se lečiti od bolesti koje su u normalnim zemljama odavno iskorenjene.
Činjenice više ne postoje, već samo ono što doprinosi opstanku na vlasti male grupe ljudi uz podršku poslušnika koji niti išta znaju niti su sposobni da nešto nauče, već su spremni da za mrvice sa stola učine svakojake nepodopštine.
Možda i lažne dojave o podmetnutom eksplozivu telefonom da prenose.
Lažna istraživanja javnog mnjenja, plaćeni botovi na društvenim mrežama i propaganda od čega boli glava, dominiraju u tolikoj meri da ljudi stvarno misle da je politika zlo, i to oni koji ranije nisu imali takav stav, a to je samo tehnika vlasti da se ceo politički prostor ostavi maloj grupi bandita.
Oni su uspeli ono što nikome do sada nije. Da kriminal i korupciju predstave kao poželjne biznis modele i serviraju ih svakodnevno na televizijama i u novinama smutljivaca i lukrativnih preduzetnika sa tonama putera na glavi, koji to rade decenijama unazad.
Neki njihovi funkcioneri su dokazani kriminalci i lupeži, a drugi sa još uvek nepotvrđenim vezama sa najvećim kriminalcima koji nam od države prave bojno polje bez ratnih uslova. Sinaloa narko-klanovi u Srbiji, ojačani i u sprezi sa vlašću. Sve kao devedesetih.
Ovde se meša ljubaznost sa slaganjem i podrškom. Osmesi u susretima sa stranim diplomatama ostaju zamrznuti do sledeće prilike, a da se u međuvremenu ne uradi ništa već se samo odugovlači.
Ovde se namrgođenost i ćutnja smatraju karakteristikama ozbiljnih ljudi, a ne onih koji nemaju ništa da kažu i takvim stavom se trude da odbiju bilo kakvo pitanje kojim bi se prozrela njihova laž i nepočinstvo.
Ovde je urušen sistem demokratskih izbora koji traju još uvek, mesec i po nakon dana glasanja, jer nekom tako odgovara.
I trajaće još jer misle da im je to opravdanje za nečinjenje, a sve na osnovu izbornih zakona koje su doneli dva meseca pred izbore po svojoj meri, i meri svojih veštačkih satelita.
To su ti predstavnici kvazidesničarske opozicije, kojima je najverovatnije vlast skupljala potpise za izbore, i koji svojom nazadnom retorikom mogu da dobace do nekoliko procenata, samo da bi obmanjivali ljude svojim banalnostima koje nikome ne donose dobro.
Sve su to male poluorganizovane grupe ljudi koje znaju da u uslovima normalnosti gube svoje pozicije i novac.
Kada se Srbija priključi normalnom demokratskom svetu, u čemu kasni te famozne 33 godine, njihova bajka će se završiti, a stečeno bogatstvo će biti predmet istražnih radnji, kao u zemljama u okruženju.
Ovde je sve pogrešno i naopačke postavljeno, jer svima njima odgovara ovakva bolesna situacija i zato nam ne dozvoljavaju da postanemo normalno društvo, i zato odugovlače sa svim odlukama, usporavaju sve procese i troše nam godine.
A mi, svesni toga, moramo se boriti na sve načine da ove trule jabuke sklonimo iz korpe, većim aktivizmom i radom i na novim prevremenim izborima.
To je izvesna budućnost.
