Rezultati izbora su pokazali da ipak većina građana podržava politiku evropskih integracija. Minorne desničarske grupacije, zahvaljujući spuštenom cenzusu na tri odsto, imaju mogućnost da promovišu svoje nazadne politike uz pomoć državnog budžeta, a na sreću, tvrdi populisti su završili političku karijeru
Svako od nas nađe se u situaciji kad mora da donese složenu odluku. U zavisnosti od toga jesmo li napravili dobar ili loš izbor, zavisiće kako će izgledati naš život u sledećih nekoliko godina, a nekada i duže, dok se ne ukaže ili stvori nova mogućnost za promenu. Nekada čovek vidi da nešto nije u redu i da trpi posledice svojih izbora, ali mu je teško da napravi promenu jer to nije tako lako kako moderni „lajfkoučevi“ ubeđuju ljude da će za kratko vreme promeniti sve u svom životu.
Društveni periodi krize u kojima se donose državne odluke još su teži jer zavise od mnogo faktora, naročito kada velike sile trasiraju dugoročnu politiku koja utiče na živote stotina miliona ljudi. Građani Srbije su mnogo puta u istoriji bili na raskrsnicama kada su predstavnici vlasti donosili odluke ili pučisti sprovodili akcije. Dvadeset sedmog marta 1941. svrstali smo se na stranu saveznika s kojima smo pobedili nacizam, najveće zlo dvadesetog veka, uz ogromne žrtve i stradanja, da bi se samo sedam godina kasnije donela odluka o raskidu sa istočnim blokom, koja je bila sve samo ne laka i jednostavna usled ekonomske zavisnosti od Sovjetskog Saveza i zvanične ideologije.
Do ponovnog zbližavanja sa SSSR-om rukovodstvo tadašnje Jugoslavije napravilo je niz reformi, zasnovanih na ekonomskoj i vojnoj pomoći, zajmovima i diplomatskoj podršci zapadnih zemalja, najviše SAD. Ilustracije radi, te nove spoljnopolitičke okolnosti dovele su do prekida jugoslovenske podrške komunističkim snagama u grčkom građanskom ratu i do zaključenja Balkanskog pakta kao vojnog saveza između Jugoslavije, Grčke i Turske 1953. godine. Sve te odluke bile su teške i, zbog prirode tadašnjeg režima, za mnoge ljude pogubne, a od pedesetih godina Jugoslavija počinje ubrzano da se razvija.
Četrdeset godina kasnije, nakon pada Berlinskog zida 1989, ponovo je došlo vreme za promene na unutrašnjem i spoljnom političkom planu. Zemlje istočne Evrope postajale su jedna za drugom demokratske, sa svim pratećim elementima liberalne demokratije iako proces tranzicije nije bio lak. Nažalost, mi nismo bili te sreće, nekadašnji partijski drugari, zarad ostanka na vlasti, Milošević, Izetbegović i Tuđman napravili su poteze koji su doveli do građanskog rata, razaranja, osiromašenja i takve mržnje i zavađenosti između tri naroda da je pitanje kada i na koji način će se posledice ublažiti. Milošević je ipak otišao i korak dalje i uspeo da nas zavadi sa stogodišnjim saveznicima, što je dovelo do bombardovanja. I danas, trideset tri godine kasnije, ovaj prostor predstavlja tamnosivu zonu Evrope. Sve što se dešavalo košta nas i dan-danas.
STARTEŠKI CILJ – EU: Ipak, građani Srbije su ponovo napravili dobar izbor, 24. septembra kada su izabrali Vojislava Koštunicu za Predsednika SR Jugoslavije, koji su odbranili petog oktobra 2000. na ulici. Stigla je pomoć Evrope, otpisani su dugovi i izgledalo je da idemo napred. Nakon tragičnog ubistva premijera Đinđića i niza događaja za koje manje-više svi znamo, konstantnih spinova o budućnosti zemlje, Srbija je zvanično podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji 22. decembra 2009. sa idejom da se to desi za svega nekoliko godina, a kao što vidimo, proces i dan-danas traje u promenljivim svetskim okolnostima.
U međuvremenu održani su predsednički, parlamentarni izbori na koje su stranke izašle s programima u kojima različito tretiraju buduće članstvo u EU. Zaključak analize koju su sproveli M. Jovanović i B. Cvetković iz Beogradske otvorene škole (BOŠ) jeste: „Od ukupno osamnaest izbornih lista za koje će se građanke i građani opredeljivati 3. aprila, njih osam zauzima pozitivan stav o procesu evropskih integracija Srbije… Ohrabruje činjenica da evropske integracije predstavljaju važan deo političkih programa dve najveće koalicije: Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve i Ujedinjeni za pobedu Srbije.“
Rezultati izbora su pokazali da ipak većina građana svojim glasovima podržava politiku evropskih integracija. Minorne desničarske i „svemu protivne“ grupacije, zahvaljujući spuštenom cenzusu na tri odsto, imaju mogućnost da promovišu svoje, u suštini, nazadne politike uz pomoć državnog budžeta, a na sreću, oni tvrdi populisti završili su svoju političku karijeru.
Izbori su pokazali da se SNS nalazi u padu, što srednjoročno podrazumeva da će morati da šire svoj koalicioni potencijal ili da zatežu retoriku u smeru ksenofobnih i neodgovornih stranaka poput SPS-a i drugih navedenih minornih kako bi zadržali deo desnog biračkog tela.
O ENERGETICI SE NIJE MISLILO: S obzirom na to da je ova tema povezana s pitanjem energetske budućnosti zemlje, pokazalo se da izuzev retorike, nijedan kapitalni projekat u tom pravcu nije ni započet, štaviše, došlo je do nekoliko havarija u našem energetskom sistemu za vreme mandata SNS kadrova, što nas sve opet mnogo košta. Taj dodatni argument koji održava politiku nečinjenja i odugovlačenja je da smo energetski zavisni, što ima „bumerang“ efekat na vlast jer zašto 12 godina nije uradila baš ništa po tom pitanju i kada će početi… A potrebno je raditi ozbiljno na ovom pitanju i započeti nove projekte, koji se ne mogu završiti ni u jednom ni u dva izborna ciklusa.
PITANJE NACIONALNOG KONSENZUSA: U sadašnjoj situaciji kada su predstavnici Srbije delimično uskladili svoju politiku s politikom zemalja EU glasanjem u Ujedinjenim nacijama osuđujući napad Rusije na Ukrajinu, neophodno je učiniti više od toga. Nužno je potpuno uskladiti spoljnu politiku Srbije sa EU, što je i sastavni deo pristupnih pregovora u okviru šestog klastera – Spoljna politika i bezbednost.
Ne smemo zaboraviti da je prilikom donošenja odluke najvažniji naš nacionalni interes i jedino se time svaka vlast mora rukovoditi, kao što je to slučaj u svim drugim zemljama u svetu. Iako se politika delom zasniva na emocijama, prilikom donošenja spoljnopolitičkih odluka posledice lošeg izbora trpeće bar deset miliona ljudi u regionu, a ne samo jedna osoba s početka teksta. Koristi će imati samo lovci u mutnom, kriminalci, korumpirani političari i neki drugi manipulatori koji zastupaju svoje interese, a ne interese Srbije. Ovo je prilika da se SNS i njen predsednik izjasne da li su za stvarno pristupanje Evropskoj uniji ili će nastaviti da simuliraju proces uz sva usporavanja i uz neke druge projekte, poput Otvorenog Balkana, koji i nije bio loša ideja u datom trenutku. Naš primarni interes je šira integracija Srbije i regiona u EU, što bi doprinelo regionalnoj stabilnosti i saradnji.
Bez obzira na to ko je na vlasti, u ovoj situaciji svi snose odgovornost. Dobro je da se većina „prave“ opozicije izjasnila za nastavak evropskih integracija kroz usklađivanje sa spoljnom politikom EU. Ukoliko i vlast učini isto, imaćemo bar jednu temu o kojoj postoji nacionalni konsenzus, što bi bio veliki društveni napredak za sve nas. Ako ne, svi akteri koji se zalažu za bolje društvo u zajednici demokratskih država moraće da rade zajedno kako bi se taj strateški cilj za bolji život građana što pre ostvario.
*Autor je doktor političkih nauka i psiholog, predsednik Pokreta 2035
Tekst je bjavljen u najnovijem, jubilarnom broju Novog magazina: https://novimagazin.rs/iz-nedeljnika-nm/272369-pravi-izbor?fbclid=IwAR2CZSah0bop7gocfyVsMFjZyOfTXgRfWkdIzdBsl5vH2xzwltieDDgnMUc
