Propagandisti nikad ne miruju

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp

Socijalna psihologija definiše dva shvatanja propagande: prvo je da propaganda predstavlja širenje neistina i zalaganje za društveno neopravdane ciljeve kada se obmanjuje javnost, a drugo je da propaganda predstavlja usmerenost na formiranje određenih stavova radi podsticanja na određenu aktivnost, što ne podrazumeva negativno značenje. U današnje vreme možemo slobodno reći da je, nažalost, prvo shvatanje preuzelo primat u javnom govoru.

Propaganda se zasniva na emocijama

Propaganda se zasniva na tri osnovne tehnike. Na prvom  mestu su bazični postupci kao što je uprošćavanje sadržaja, selekcija momenata koji se poklapaju sa ciljevima propagandista, iskrivljavanje činjenica i i izmišljanje novih, lažnih. Druga tehnika je korišćenje pozitivnih i negativnih stereotipija koje izazivaju pozitivne, odnosno negativne emocije, na primer zalaganje za slobodu, nasuprot izdaji. I treća tehnika se zasniva na identifikaciji sa grupom ljudi kojima se propagandista obraća, kao što je zalaganje za nazadne i konzervativne ideje pozivanjem na tradicionalne «porodične» vrednosti. 

Sve zajedno izaziva odgovor koji se odnosi na promenu ili učvršćivanje naših stavova, a zbog izloženosti medijskom sadržaju, teško je odupreti se tome jer svako od nas ima neke stavove i emocije koje je manipulator identifikovao. Iako smo izloženi propagandi celog svog života, iako naslućujemo da nešto nije u redu, da neko krije istinu u skladu sa svojim interesom, često ponavljane fraze postaju naše mantre koje, ako sebe pažljivo slušamo, izgovorimo u društvu ili kada razmišljamo o nečemu kroz unutrašnji govor.

Ribari ljudskih duša

Ako iskoristimo naziv jedne sjajne knjige sociologa Đure Šušnjića, koja se bavi propagandom, videćemo da je previše onih koji pecaju ljude u svoju mrežu. To su društveni autoriteti, vođe, kompanije, oni koji vode neku propagandnu kampanju za svoj ili tuđi interes, svi zajedno, ako izvrću činjenice su manipulatori. Odlika im je da ne daju istini da izađe na videlo, jer je u suprotnosti sa njihovim stavovima i interesima. Štaviše, iako nisu svi ljudi podložni jednoj manipulaciji, lako mogu biti podložni drugoj, pa tako često dolazimo do polarizacije društva koju vidimo kod nas. Jedan naš poznati novinar i kolumnista je godinama pričao o tezi koja se obistinila: ako opozicija ne može da se pojavi na medijima koje kontroliše vlast, neka napravi svoje medije. I to se obistinilo, što dodatno deli društvo, koje sada, uglavnom, može da vidi dve uprošćene slike, ali, nadamo se,  ostavlja prostor i za neku treću i četvrtu alternativu.

Možemo otići i korak dalje, stvaranje antagonizama u društvu, čime se podstiče haos koji može odgovarati spoljnom neprijatelju je odlika hibridnog rata. U našem slučaju to odgovara i unutrašnjim elitama za očuvanje vlasti, ali i opoziciji koja svojom propagandom želi da pridobije vlast, čime zajedno razaraju društvo. Pritom, manjina na vlasti koristi neograničene državne resurse, dok neki pretendenti na vlast koriste bogatstvo koje su stekli dok su bili u prethodnoj vlasti. Mi smo izloženi njihovoj propagandi svakodnevno, u tolikoj meri da više nemamo slobodan već prinudan izbor.

Ekonomsko propagandni program

Umesto sadašnjeg eufemizma – reklame, nekada se na našoj televiziji ovaj segment programa obeležavao sa nedvosmislenim imenom – ekonomsko propagandni program (EPP). Napredak dizajna i tehnološki razvoj je usavršio EPP do te mere da stvaranje dodatnih potreba i stalno jačanje postojećih nije težak zadatak za one koji imaju novca da plate sve marketinške aktivnosti kako bi stigli do pojedinca koji žarko želi svoj proizvod. A proizvod je sve što nam padne napamet, i ideja i informacija i odeća, znanje, zdravlje, obuća, kuća, kola, stan, cveće, kućni ljubimci, sa kim  i gde se družite, pa čak i ideologija. Često se zadovoljavanje potreba pretvori u svoju krajnost, recimo kroz nagomilavanje različitih proizvoda, jer se manipuliše onim što se zove sakupljački karakter – kupuje se mnogo i relativno jeftino, mada ima i onih koji kupuju mnogo i skupo. Ima to i svoj antipod, minimalizam, koji je isto identifikovan kao vrsta potrošačke navike, imaćete manje stvari, ali će sve biti najboljeg kvaliteta – kupuje se malo, ali odabrano i skupo. Čak i ako nemate dovoljno novca, naći će se neki pristupaćan proizvod za vas, jer propaganda služi da razvija, podstiče i održava potrošački mentalitet.

Psihološki rat

Vrsta specijalnog rata koji je usmeren na postizanje psiholoških učinaka u sopstvenu korist je psihološki rat, koji se može definisati i kao vrsta vojne strategije kojom se umanjuje snaga neprijatelja, njegova otpornost i spremnost na borbu, a sa druge strane se povećava snaga i moral u sopstvenim redovima uz pridobijanje brojnih saveznika. 

An Moreli, belgijska istoričarka, je izdvojila deset principa ratne propagande, od kojih ćemo odmah prepoznati neke: mi ne želimo rat – mi se samo branimo, naša strana nije odgovorna za rat već suprotna, naš neprijatelj je zao i tako izgleda, mi branimo viši cilj, neprijatelj čini zločine – mi samo grešimo, neprijatelj ima velike gubitke – mi male, oni koji sumnjaju u našu propagandu su izdajnici. Već viđeno, ponovljeno milion puta od prvog, preko drugog svetskog rata do dana današnjeg. 

Hibridni rat i lažne vesti

Hibridni rat, pojam koji sve češće čujemo, obuhvata mnoštvo operacija: informaciono-psihološko-ideološko delovanje, političko delovanje, ekonomske pritiske, obaveštajno-subverzivne delatnosti, informatičke metode, kriminalne aktivnosti, terorizam i oružane pobune, i na kraju konvencionalno vojno delovanje. Sve što komplikuje stvar i ljudima otežava da razaznaju istinu je tu. Današnja tehnologija omogućava plasiranje informacija jasno definisanim ciljnim grupama u okviru psihološkog delovanja, a društvene mreže samo doprinose tome. Potvrda za značaj društvenih mreža je istraga propagandne kampanje u slučaju britanskog referenduma za napuštanje Evropske unije.

Lažne vesti «fake news», kao jedno od sredstava hibridnog rata  su danas postale moćno propagandno-psihološko-ideološko sredstvo kojim se podstiču emocionalni stavovi i slabi bilo koji autoritet koji bi mogao da kaže istinu, ili bar da ubedi ljude da ne podležu manipulaciji. 

Mnogo interesa – mnogo propagande

Interes uvek postoji, pa makar bio i filantropski koji je poželjan. Ponovo, kao i više puta u istoriji, svedoci smo tužnih događaja na evropskom tlu, u Ukrajini, koji nam ukazuju na propagande aktivnosti centara moći. Neki bi želeli da pojednostavimo ono što se dešava, zbog svojih namera, a o svemu je trebalo da se misli ranije kako bi se sve to izbeglo. Trebalo je stvari posmatrati kritički, racionalno i  odgovorno, bez ostrašćenosti i pristupiti celom problemu u odnosima više svetskih sila, na drugačiji način. A upravo propaganda služi da obesmisli takav pristup. Razmišljajmo o tome.

Tekst je objavljen u Novom magazinu, u rubrici Alarm koju uređuju Lazar Marićvić i Dragan Luković