„Госпођа министарка” Гордана Чомић

Сви догађаји, ујдурме и друге реакције креиране од стране владајуће странке и њених присталица, а које су уследиле после организованих протеста, у неколико градова Србије 27. новембра када су блокирани путеви и мостови на један сат, могу се свести на једно – покушај урушавања и оно мало вредности које би наше друштво требало да чини цивилизованим.
Од говора мржње према припадницима националних мањина, самопозваног интелектуалца, изреченог на ТВ Пинк, а који су многи већ осудили, реакција Председника државе и неких других политичара је била још безочнија!
Међутим, оно што не престаје да изазива мучнину јесте да је представница Владе Републике Србије која се налази на челу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог потпуно игнорисала овај мучни догађај! Замислите?!
Иако је више пута дискутовано о сврси овог министарства, у делу који се тиче друштвеног дијалога, овде је важно нешто друго!
Некада смо кроз анализу Нушићевих ликова, као на пример у делу „Госпођа министарка” разумели да је његов циљ био да засмеје публику својим прецизним одабиром различитих темперамената и ликова и да их заправо уведе у један природни експеримент – провоцирајући њихове поступке, реакције и нарави.
Данас, када живимо тај експеримент „у реалном времену” и имамо ,,пажљиво” изабрану Министарку која би, у складу са мандатом свог ресора, морала да сву површност, злонамерност, примитивизам ововременог грађанства, посебно „истакнутих” јавних личности санкционише у складу са законским нормама и то по више основа – ми имамо за реакцију тишину.
Управо, како Нушић давно написа – кроз њихове постукпе, навике, (не)говорења, овде препознајемо особине „Госпође министарке” и њеног непосредног окружења.
Све наведено су подстакле управо речи госпође Чомић у оквиру описа сопственог Инстаграм профила, где каже да је „…уверена да је игра врхунска људска делатност, да је од пада важније устајање и неодустајање”.
Е па, у складу са њеним мотом – захтевамо да устане или поднесе оставку! Да прекине ову опасну представу која води даљем разарању, ионако готово сломљеног, друштвеног бића!
У супротном, њена дела ћемо мерити према одговорности за тишину.