Глоби и ускрати лошим предлогом закона

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp

Предлогом Закона о парничном поступку, најједноставније речено, пред грађане се поставља финансијска препрека у виду плаћања судске таксе, пре него што је суд почео да суди. „Повод” за предлог овог закона су многобројне тужбе против банака које су незаконито наплаћивале одређене трошкове. Који нису високи, али су ипак незаконити.

Предлагач закона, Министарство правде РС, тражи у 21. веку од грађана да „унапред” плаћају суду да суди. Ако не плати, поступак је окончан. Тиме се не решава узрок проблема, који су овде направиле банке, већ последица, и то, можете да претпоставите, у корист банака. Поново смо дошли у ситуацију да власт уз један повлашћени, а малобројни сој људи, смишља како да глоби већину грађанки и грађана како би им ускратио право на приступ суду.

Стручна објашњења о овом предлогу закона се могу наћи на више места (Измене закона о парничном поступку – противуставне, Данас од 01. јуна 2021, Био једном закон о парничном поступку, Весне Ракић Водинелић, на сајту Пешчаник од 25. маја 2021, године, као и у наступима адвоката Чедомира Кокановића, Ранке Савић и других), тако да их нема потребе наводити, јер се указује на једну појаву која се нарочито понавља у последњих неколико година.

А то је да се закони доносе по мери малобројних професија, у конкретном случају банкарске, које приходују не тако што стварају неку нову вредност, већ једноставним увећавањем намета, или наметањем неких непостојећих. И то можемо видети, буквално у свим областима где се формирају монополи и картели, када грађани немају могућност избора. Случај са бесплатним уџбеницима и монополском издавачком кућом, која не одустаје од суманутих цена, је најбољи и најсвежији пример. Или рецимо, подизање цене осигурања, од пре пар година, или кад МТС смисли да наплаћује блокаду интернета када потрошите пакет, што нису наплаћивали раније, него се неко сетио да узме још 100 динара више претплатницима.

Ефикасност као прокламована вредност ове власти се швата на један примитиван начин, који је крајње непримерен. Рецимо, измештање неких јавних послова у приватне руке, попут извршитеља и нотара је сврсишодно и може бити ефикасно, јер растерећује судски апарат и пружа брзу услугу, али не по безобразно високим ценама.

Ту долазимо до кључног питања за наше друштво које траје већ три деценије: да ли стварамо друштво у коме неколико десетина хиљада људи има све, а сви остали не могу да удахну ваздух од намета? Или смо већ створили такво друштво? Да не може свако да студира, иако има способности и жеље, да не може свако да се лечи и на крају да не може свако да брани своја права пред судом, иако су му угрожена. И то зато што нема довољно новца, а не може га ни имати јер моноплисти онемогућавају другима да послују и развијају свој бизнис стварајући тиме веће и право тржиште. Нема развоја економије, и друштва, без владавине права.

Лошим предлозима закона за већину, а добрим за одабране ствара се кастинско друштво, оно што нисмо имали ни пре 186 година, када смо усвајали веома прогресиван Сретењски устав, који је прокламовао, пре свега, слободу људи.

Наравно, није идеја да се у данашње време промовише неки комунизам, или у сиромаштву смо сви једнаки, напротив, људи би требало да имају могућност да зараде и да приуште себи оно што им је потребно, а неки и много више својом продуктивношћу, али не кроз наметање трошкова који су бесмислено високи кроз непоштена и фаворизујућа законска решења.

Адвокати су покренули протест који излази из оквира адвокатског еснафа, јер брани право свих нас да приступимо суду и поднесемо тужбу, на прихватљив начин, када су нам права угрожена, и да не плаћамо услугу „унапред”, између осталог. Указали су да се и овај закон, као и други, праве у тајности, без праве, наглашавам праве, а не симулиране јавне расправе.

Зато их треба подржати. Тачније, требало би да им се сви придружимо, јер се тиче свих нас. Уколико и ово занемаримо, ко зна какву недоличност су смислили монополисти, картели и друге групе и појединци који гледају искључиво свој интерес, а на штету свих нас, и то уз издашну помоћ ове власти.