Povremeno, a pred izbore češće, pojavi se neka organizacija, pojedinac ili agencija koja je “uradila” istraživanje javnog mnjenja sa podacima koji se slažu sa nekim drugim nazovi istraživanjima, pa deluje da su verodostojna, iako metodološki gledano ne zadovoljavaju osnovne kriterijume. Sjajan put za malo medijske pažnje, prenetu vest i ličnu ili organizacionu promociju. A pred izbore dodatan pritisak na izbornu volju građana.
Dva poslednja istraživanja koja govore na temu rata u Ukrajini i uvođenju sankcija Rusiji sa iznetim sumnjivim podacima su najbolji primer za to, a ima ih mnogo više od samo dva.. Nažalost, akteri ovakvih istraživanja, neki naivni i bez dovoljno znanja, ili naprotiv, veoma svesni da svojim upitnim, a ponekad i lažnim podacima dodatno urušavaju demokratiju, jer istraživanja javnog mnjenja imaju važnu društvenu ulogu. Služe da se izmere stavovi o važnim pitanjima i da se na osnovu toga reaguje, a u krajnjoj liniji su i korektor vlasti koja sve češće ima bizarne ideje.
Odgovornost snose i mediji, jer u potrazi za sadržajem, sve češće objavljuju senzacionalističke, lažne i sumnjive informacije bez kritičkog stava ili čak bez sučeljavanja argumenata. I to se ne odnosi samo na propagandne servise stranke na vlasti već na sve medije u Srbiji. Uzroka ima više, ali o tome malo kasnije.
Metodologija istraživanja?
Istraživanja javnog mnjenja su zasnovana na određenoj metodologiji, na osnovu koje možemo da zaključimo da li su smislena, na primer, da li su pitanja dobro postavljena, a nisu sugestivna, i da li je primenjena objektivna metodologija. Terensko istraživanje sa ljudima koji na terenu sprovode ankete je skupo i košta oko petnaestak hiljada evra, jer je to zametan posao koji angažuje puno ljudi i stručnjaka koji umeju da naprave upitnik, uzorak i da interpretiraju podatke u skladu sa postavljenim ciljem istraživanja. Telefonska anketa je mnogo jeftinija, a internet paneli zahtevaju najmanje ulaganja. Istim silaznim putem se kreće i pouzdanost dobijenih podataka, najpouzdanija su terenska istraživanja gde anketar lično obavlja kontakt sa ispitanicima, a najmanje internet panel. Time ne diskvalifikujemo ni jednu vrstu, jer svaka ima svoju svrhu i domet prilikom interpretacije podataka, a naročito prilikom praćenja trendova.
Da bismo bilo koga shvatili ozbiljnim kada prezentuje podatke nekog istraživanja neophodno je da nam saopšti na koji način je rađena anketa (na terenu, telefonom ili putem internet panela), zatim koliki je uzorak, koliko ljudi je odbilo anketiranje što utiče na uzorak i interpretaciju rezultata, demografsku strukturu uzorka (pol, obrazovanje, godine, materijalni status…), u kom vremenskom periodu je sprovedeno, odnosno koliko dugo je trajalo i ko ga je finansirao, jer teško je raditi taj posao samo iz radoznalosti. Ima tu još detalja, ali su više stručne prirode, pa neću ulaziti u njih. Najvažniji podatak od svih je koliko je ljudi odbilo ispitivača, odnosno nije htelo da odgovara na pitanja, jer to najviše utiče na pouzdanost dobijenih podataka i realizaciju prvobitnog, reprezentativnog, uzorka.
Sve govori da je ovaj posao teško izvodljiv bez ljudskih i finansijskih resursa, pa na našem tržištu postoji svega par agencija koje mogu uraditi kvalitetno terensko istraživanje, što ne znači da će ga i interpretirati na objektivan način.
Šta se meri istraživanjima javnog mnjenja?
Kod nas su se istraživanja javnog mnjenja svela na rejtinge stranaka, sa diskutabilnom pitanjima, a trenutno na stavove prema aktuelnoj situaciji u Ukrajini, usklađivanju spoljne politike prema Evropskoj uniji i evropskim integracijama kojima naručioci istraživanja i oni koji ga saopštavaju polarizuju društvo temama koje su bitne samo za organizovane interesne grupe koje na taj način ostvaruju svoj uticaj u društvu i vlast, pa čak i opoziciju, gde, za sada, jedni pretenduju na održavanje, a drugi na sticanje moći, bez suštinskih ideja kojima bi promenili društvo na bolje.
Da bi istraživanje bilo dovoljno informativno ono bi trebalo da meri stav o nečemu na objektivan način kako bi ukazala na društvena dešavanja i mogućnost promene, na bolje. Stav je način na koji se osoba procenjuje druge ljude, aktivnosti, mesta i iskustvo i društvena dešavanja, u ovom slučaju. Stav ima tri dela: saznajni – koji čini naša shvatanja i znanja o onome prema čemu imamo stav, a ljudi često nemaju dovoljno informacija, emocionalni – da stav podrazumeva i osećanja u vezi sa nečim, a to se propagandom može modelirati. I na kraju, stav ima voljni deo, a to je potreba da učinimo neku akciju u odnosu na nešto ili nekoga prema kome imamo određeni stav – da glasamo protiv nekoga ili da podržimo neku akciju.
Kod nas se ne rade istraživanja kojima se procenjuju bitni društveni događaji kao, na primer: odnos prema kupovini diploma ili plagijatima doktorskih radova, ili potreba za izgradnjom nacionalnog stadiona, ili o organizovanom kriminalu, postoji uglavnom rekla – kazala priča različitih aktera u novinama i televiziji?
Da nije neko potkupljen?
Nekako su svi izgubili iz vida da je neophodno konstantno informisati građane o njihovim pravima i demokratskom sistemu u kome ih mogu ostvariti. To je društvena uloga i istraživačkih agencija i ozbiljnih medija, kao i svakog pojedinca koji misli dobro svom društvu. Propagiranje kulta ličnosti, autokratije i čvrste ruke, sa iskrivljenom mitološkom slikom stvara nisku medijsku pismenost do te mere, da se građani više ni ne trude da provere bazične stvari o tome ko plasira informaciju i da li je iole istinita. Istraživanja javnog mnjenja dodatno stvaraju lažnu sliku nadovezujući se na propagandu koju sprovode iste interesne ekonomske i druge monopolske društvene strukture na način na koji to njima odgovara.
Objektivna istraživanja javnog mnjenja mogu biti korektor vlasti, zajedno sa medijima koji ih prenose. Ispostaviće se na kraju, ono što kao da niko ne vidi, da istraživačke agencije kao i najveći broj medija u Srbiji ne mogu da opstanu bez javnih nabavki, odnosno javnog novca. U skladu sa tim se plasiraju informacije, a istraživačke kuće, koje su sposobne da urade kvalitetno istraživanje manipulišu, odnosno prikrivaju podatke i saopštavaju samo ono što odgovara naručiocu. Odgovornost ne postoji, struka se ne pita, već se samo traži novac za “samodrživost” uz potkupljenu društvenu ulogu. To taj uzrok koji, u najvećoj meri, utiče na sve u našem društvu, novcem raspolažu republički, pokrajinski, gradski i lokalni organi vlasti, kod kojih se mora konkurisati, da bi se radio medijski ili istraživački posao. Čast izuzecima.
Zbog svega navedenog, mi ne možemo imati realnu sliku o velikom broju društvenih problema i potencijalnim rešenjima, jer je sve lažno. Lažirana je podrška vlasti, lažirane su vesti, lažirani su stavovi. Sve je zasnovano na potkupljivanju i stvaranju percepcije da građani ne žele promene i da podržavaju ovu šizofrenu politiku i nekoga ko bi da bude autokrata sa čvrstom rukom. A istina je drugačija, promene ne žele uski interesni krugovi koje čuvaju svoje društvene pozicije i novac, i vlast koja im to omogućava. Uvek je za sve odgovorna vlast, i potrebno je menjati češće da bi se takvi savezi rasturali. I počnimo da stvari nazivamo pravim imenom, jer ovo što vidimo i čitamo su istraživanja lažnog mnjenja.
