Došao je i taj trenutak. Režim, sa predsednikom Srbije na čelu, je pokazao da je spreman da upotrebi sva sredstva za sopstveno očuvanje umesto da se povinuje demokratskoj proceduri. Angažovanje paravojnih grupa, upotreba nepoznatog i nedozvoljenog oružja, konstantno iznošenje očiglednih laži u medijskim nastupima i besomučni napadi na svakoga ko nešto kaže protiv vlasti, su redovni deo političke prinude koja se svakodnevno primenjuje.
Neshvatajući da je politička kriza na vrhuncu, vlast se suočava sa problemima koji nadiru sa svih strana: kao prvo, studenti su uspeli da motivišu ogroman broj građana, srušili su vladu, konstantno vrše pritisak na institucije da rade svoj posao po zakonu, a sve to zajedno je kulminiralo najvećim protestima u istoriji Srbije. Primena sile zle vlasti u vidu nepoznatog oružja će dodatno motivisati i studente da nastave sa blokadama i protestima.
Kao drugo, građani se organizuju i blokiraju lokalne skupštine i sa prezirom, uz obeležavanje jajima, ukazuju na predstavnike vlasti koji su učestvovali u simulaciji lažnog studentskog kampa ispred predsedništva Srbije, i drugim nepočinstvima. Ni to neće stati, već će biti sve intenzivnije naročito ako se nastavi sa primitivnom i bahatom retorikom koju je najbolje odslikala kampanja srednjeg prsta, u prenosnom značenju – ne možete nam ništa.
Kao treće, i najproblematičnije za ovu vlast, je to što će je sada spoljni faktor drugačije opažati – kao klasičan autokratski sistem koji je spreman da povredi sopstvene građane koji mirno protestuju. Uprkos birokratskim frazama o konstruktivnim razgovorima, čuju se pojedinačni glasovi kritike iz Evropske unije, kao i Sjedinjenih američkih država kao glavnih strateških partnera Srbije. Medijska slika Srbije je drugačija. Izgrađeni odnosi su narušeni, jer kako promovisati demokratiju, a podržavati autokratu u sred Evrope. Pitanje je dana kada će pritisak postati vidljiviji i jači, kako se ne bi potpuno izgubio, sada već narušeni demokratski kredibilitet EU.
I na kraju, ali ne i najmanje važno, je to da opozicija koja je i započela proteste nakon pada nastrešnice, deluje u skladu sa svojim mogućnostima, prevashodno ukazujući na nasilje vlasti prema građanima. Dodatno joj ostaje razrada ideje o vladi narodnog poverenja koju su predložili, i drugim mogućim scenarijima na putu za ono za šta smo se većinski zalagali – za slobodne i fer izbore.
Takođe, vlast predvođena predsednikom Srbije, očigledno ne shvata da je nezadovoljstvo mnogo veće od onoga što se do sada moglo kontrolisati, pa je neophodno upozoriti ih da su krenuli putem kojim svaki nedemokratski režim kreće kada je njegov pad u najavi, kako bi se urazumili i omogućili mirnu tranziciju ka demokratskom društvu. Kao i svaki nedemokratski režim, i ovaj nesrećni koji se zapatio kod nas, će težiti da prolongira političku krizu u nadi da će se vratiti na staro, a jasno je da se to neće dogoditi. Za trinaest godina vlasti, SNS je uspela da kontaminira korupcijom sve oblasti života i ljudima je dosta toga. Uspela je vlast i da raširi apatiju i prezir prema političkim partijama kako bi dobili ekskluzivitet koji su sada izgubili, kao i legitimitet. Nerazumni, nastaviće sa marifetlucima, obmanama i zastrašivanjem opet u nadi da će sve biti isto kao i pre. Ali to je nemoguće.
Sinergija studenata, građana, parlamentarnih opozicionih stranaka i vanparlamentarne opozicije koja obiluje novim ljudima ima šansu da vrati Srbiju na put demokratije. Krajnje je vreme je da se svi uključimo i podržimo neophodne promene, uz oslobađanje pravosuđa iz kandži korumpirane izvršne vlasti kako bi se usmerilo na ono što mu je posao, da pošalje korumpirane i kriminalne spodobe tamo gde im je mesto. U zatvor.
