Предлогом Закона о локалним изборима, успоставља се картел у политичком животу као додатна препрека развоју демократског друштва. У члану 43, закона који је у процедури, предвиђено да се за кандидовање локалних изборних листа, потписи скупљају на основу броја уписаних бирача на територији локалне самоуправе, а не по одборнику, што је била досадашња пракса. Предлог закона не препознаје ни могућност формирања листе са трећином кандидата.
На примеру Београда можемо видети како је било до сада: трећина одборника од 110 је 37, за 37 одборника потребно је укупно 1110 потписа, односно 30 потписа по одборнику. Ако се предлог закона усвоји у овом облику, тај број се повећава на 3000, а листе са трећином кандидата се не спомињу. То је веома перфидна подметачина која онемогућава кандидовање мањих група грађана које се фокусирају на специфичне локалне проблеме, што је нормално у пропорционалном изборном систему.
За ово решење, поред СНСа и СПСа, заложиле су се странке пренаглашене десне оријентације, које у суштини представљају њихове сателите. И као што видимо то чине за сопствену корист, а не за општи интерес. Њихова идеја је да буде мањи број листа на изборима, како би грађани услед скученог избора поклонили глас више њима. Партијама на власти све одговара, а нарочито да се не појави нека нова локална група коју не контролишу, уз слободу да одаберу ком сателиту ће скупити потребних 3000 потписа.
Ускраћивањем, или отежавањем могућности кандидовања људи и политика, руше се основни постулати демократије. Јер као што би свако требало да има могућност слободног избора, тако би требало да буде олакшана могућност да се неко изабере. А без свежих људи и политика, наше друштво ће и даље таворити у нечему што се неће више звати политички живот, већ политичка жабокречина.
