ОНЛАЈН Србија и ОФЛАЈН Србија

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp

Како и зашто морамо ујединити два друштва која се не познају и не сусрећу?

Избори, поред нечега што се сматра вољом грађана, показују и један социолошки феномен међусобног удаљавања и раслојавања друштва по различитим критеријумима.

Иако је временом у јавности заживела вештачка подела на прву, другу, трећу и ко зна коју Србију, ради се заправо о подели друштва на ОНЛАЈН и ОФЛАЈН чији је узрок у различитим информацијама које грађани добијају. Један део друштва ДОБИЈА информације преко класичних медија, a други део друштва их ТРАЖИ сам на интернету свестан свих ограничења друштвених мрежа. Јасно је да технолошка писменост утиче на друштвени активизам зато што они који добијају информације ГЛАСАЈУ, они који траже информације БИРАЈУ.

У ери када телевизија умире као медиј и бори се против интернета за голи опстанак играјући на карту ниских страсти и побуда, наш гласач не користи чак ни даљински управљач, док за то време, бирач, који користи и рачунар и мобилни телефон, бави се својим окружењем, ОНЛАЈН, али нажалост са потпуном незаинтересованошћу па чак и презиром према ОФЛАЈН Србији.

ОФЛАЈН Србија живи тешко, скромно и бесперспективно, одавно препуштена на милост и немилост илузијама које им пласирају најутицајније политичке и економске интересне групе. Незадовољство и збуњеност испољава се изван политичког бића јер је у политичком животу све измешано. Опозиција се оптужује за неуспех власти као да власт није ни за шта одговорна. Ова збуњеност и безнађе своје вентиле налази се у краткотрајним забавним илузијама које јој се нуде, али пре или касније долази до експлозије у виду породичних и других друштвених трагедија.

ОНЛАЈН Србија је другачија, жељна информација, међусобно повезана друштвеним мрежама али без  жеље за ангажманом ван виртуелног света и ван својих група. За њу је лакше да се одсели у други део света него да помогне ОФЛАЈН Србији да постане ОНЛАЈН.

Зато ова два српска друштва нису савременици, не деле иста интересовања, не сусрећу се ни на пијаци нити у позоришту. Једини тренутак када заиста постану свесна једног другог су избори и тада углавном једни криве оне друге за своје несупехе и незадовољства, и тиме служе као топовска храна у политичкој игри естаблишмента.

Шта чинити? Како ујединити два друштва која се не познају и не сусрећу?

Морамо технолошки образовати грађане Србије без обзира на године живота и раније стечену стручну спрему. Техничка и функционална писменост пружају шансу за лакше решавање животних проблема али и шансу за квалитетније информисање коју наравно неће свако искористити на почетку. Образовање одраслих није новост, некада се ишло на „радничке универзитете” и у „вечерње школе” али у последње две деценије више се пажње посвећује „забави и разбибризи” пензионера због придобијања њихових гласова.

 

Морамо побољшати изборне законе у интересу стварања изборног процеса који ће омогућити бирање уместо гласања. Цео изборни процес, од бирачког списка па до гласања путем електронске поште мора се довести у ред. Правила попут „два дана предизборне ћутње” потпуно су превазиђенеа у савременом онлајн свету у коме је сваки мобилни телефон пропагандна алатка. Предизборна ћутња важи само за оне који су офлајн.

Ипак, није изборни процес једини период када би грађани требало да се занимају за своја права. Важан је и период између два изборна процеса. Оснивање политичких организација и њихова промоција морају постати доступни свима без ограничења, а то опет води према развоју онлајн капацитета нашег друштва.

Укључивање свих држављана Србије у политички живот без обзира да ли су живе у Србији или на неком другом континенту или земљи, цивилизацијски је минимум, али и важан корак у очувању биолошког корпуса Србије која је, хтели себи да признамо или не, земља у одумирању. Ово је могуће јачањем онлајн капацитета.

Изгубљене су две године са представом „бојкот- позориште за наивне“, а вероватно и много више. Изборна година је већ ту, јасно је да од бојкота неће бити ништа, а велику промену може донети само ОФЛАЈН Србија ако успе да промени себе и технолошки буде помогнута ОНЛАЈН Србијом.

Уколико се ова помоћ не догоди плански и доборнамерно, макар и кроз више изборних циклуса, ОНЛАЈН И ОФЛАЈН СРБИЈА ће се спојити саме али ће њихово уједињење бити, гласно, бурно и болно за све. Њихово заједничко незадовољство ће се прелити на улицу. Почело је самоповређивањем ексерима и везивању за железничке шине припадника „офлајн Србије“ не тако давно, наставило се „Вајбер“ блокирањем путева од стране „онлајн Србије“ због цене бензина,, и израшће, ако већ није, у нешто много болније од пребијања демонстраната и удисања сузавца почетком ковид кризе.

Душан Илић

Покрет 2035

Члан иницијативног одбора