Манипулацијом до изборне победе

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp

У тренутку док се воде, или не воде, разговори са, или без посредника, о изборним условима, СНС је већ фокусирана на изборе и користи добро припремљене тактике како би се очували на власти. Поред изборних, и предизборних, услова који се морају побољшати, а сматрам да је медијско представљање опозиције најважнији део тога, требало би указати на тактике власти које су се показале успешним у садашњем друштвено политичком контексту, и како би се могло реаговати на њих:

1) СНС и председник странке, који је уједно и председник државе, се обраћају искључиво својој циљној групи. За СНС је то нормална политичка активност, али Председник Србије би требало да је председник свих грађана, а не само једног дела, и требало би да се понаша у складу са тим.
2) Прављење оштрих подела у друштву и подстицање сукоба, као део хомогенизације сопственог бирачког тела, и то примитивним говором, говором мржње, промоцијом опскурних ликова и медијских садржаја, омаловажавањем свега и свакога и блаћењем свакога ко смислено критикује.
3) СНС се бави управљањем кризом, тачније ствара кризна жаришта где се касније председник СНСа појављује као фактор стабилности који ће решити проблем, али тако створена кризна жаришта настављају да постоје и тињају, а друштво не напредује.
4) Пермаментно коришћење маркетиншког трика – ми смо једини, ми смо најбољи, ми смо први у историји, што се заснива искључиво на обмани јер не постоји ни једна ствар у којој су они први, а сигурно не најбољи. Чињенице говоре супротно.
5) Стварање информативне буке у јавном простору, како би се људи „слудели” и како не би могли да разазнају истину од манипулације коју промовише СНС, која у већини случајева служи за њихове лукративне послове који се одвијају у позадини, са интересним групама које их подржавају превасходно због стицања (екстра) профита.
6) Третирање свакога ко критикује као непријатеља који жели лоше својој земљи, све док га не поткупе или док се критичари сами не дискредитују, што смо приметили да се често збива, и поткупљивање и самодискредитација. Најбољи пример за ово друго је опозициони председнички кандидат из 2017. године, који сада промовише своје виђење света политике, чинећи поново штету, превасходно, самом себи.
7) Константно понављање мантре да су непобедиви и да су преузели цео систем, тако да се не вреди активирати, на шта велики број људи наседа, а историја нас учи да све, а власт нарочито, има ограничени рок трајања.
8) Подстицање идентификације државе са партијом, коришћење државних симбола, догађаја из прошлости и празника у функцији страначке промоције и обратно, што је манипулација без преседана.
9) Константно обавезивање на верност свих функционера СНСа свом председнику, као чин идолопоклонства у систему који протежира само дворску камарилу, тако да имамо случајеве потпуно некомпетентних људи који обављају високе државне функције, а последице се и те како виде.
10) Позивање на претходну власт као оправдање за све лоше што раде већ скоро десет година, у форми па то је чинила и претходна власт, или још горе у форми „па шта” ако се нешто дешава, без одговора на конкретна питања и проблеме.

Ова листа није исцрпна, али то је оно што ће бити „појачано” у периоду до избора. Иако је све то јако лоше, поставља се питање да ли су СНС и њен председник спали на то да углавном оваквим манипулативним тактикама одржавају своју власт или је остало нешто од њихових идеја из програмске Беле књиге са којом је победио њихов председнички кандидат давне 2012. године. За све што су замерали претходној власти, сада су они одговорни, а последица је да ми као друштво стагнирамо и идемо уназад у погледу владавине права, демократије, економског напретка и развоја друштва у целини. СНС је дошао у ситуацију да не може више да привуче ни једног признатог стручњака који би јавно заступао њихове ставове, већ рециклирају мутне кадрове из прошлости који су углавном пропагирали политику сукоба и мржње, уз превелики број опортуниста. Све ово даје простора опозицији да другачије приступи својим потезима и активностима.

Тренутни поступци СНСа иду у правцу поништавања свих напора да створимо нормално демократско друштво. За ових, ускоро, десет година власти, СНС је успела да пољуја веру у демократију и демократске институције, које иначе нисмо никада у потпуности изградили, у процес европских интеграција који управо служи изградњи бољег демократског и економски развијеног друштва, да пољуја свест о важности поделе власти на законодавну, судску и извршну, и да узурпира потпуно медијски простор и да у свом делу бирачког тела карикатурално гради култ личности. А главно питање је, који друштвени проблем су они решили?