Некако и негде се изгубио полемички дух у Србији. Више је немогуће чути разговор између два политичка противника, а да он не буде ружан и тривијалан. Телевизијске емисије су се свеле на расправе истомишљеника против противника који није у студију. Тренутно слушамо монологе без аргумената и о темама које нису битне за бољи живот.
У овом друштву се више ни очему не дискутује. Стиче се утисак да актери, нарочито са места власти, нису дорасли том задатку. Када је последњи пут виђен дијалог између неког представника високог функционера паритје на власти са својим противницима, или не дај боже експертима?
У међувремену се појавило много друштвених тема на које нико не даје одговор, а постоје сучељени ставови о томе. Власт брани своје ставове, колико год да су погрешни, што се на крају обија о главу грађанима, док понеки актери у опзоцији нападају буквално све, често без правих аргумената стварајући додатно у јавности слику да у политици постоји само разлика између кадрова, а не идеја. И једни и друге се труде да свако питање од јавног значаја представе као однос између црног и белог, уз све ружније опхођење једне стране према другој.
Залажемо се за дијалог аргументима који води наше друштво у бољи живот. Залажемо се за компромис око кључних тема у областима безбедности, националне политике и решавања највећих препрека које стоје испред нашег друштвеног развоја.
