Иако анализе говоре да популација Београда стагнира, сведоци смо све већих гужви у главном граду. Да ли попис из 2011. године одговара стварном броју становника, да ли велики број грађана нема пријављено боравиште су питања на која ће се можда одговорити следећим пописом. Оно што је сигурно је повећање броја возила. У 2019. години у београдском региону има скоро 569 хиљада возила. Не зна се колики број је приватних, а колики службених возила, али очигледно је да је концентрација аутомобила у централним градским општинама превелика за постојећу инфраструктуру. Планирање развоја града, нарочито инфраструктуре која омогућава кретање грађанима, из неког разлога не прати овај тренд. Штавише, нови инфраструктурни пројекти, сумњива сарадња са сумњивим инвеститорима мења структуру града и онемогућава грађанима нормалан живот, а то подразумева функционални градски превоз, проточан саобраћај, паркинг и простор за кретање пешака на првом месту, а затим и других учесника у саобраћају, од којих возила заузимају највећи део, између осталог и због конфигурације терена. Пешачење тротоаром у неким деловима града је немогућа мисија за грађане. Неопходна је вишегодишња стратегија која укључује пројекције кретања становништва, и дефинисања радних зона са визијом функционалног града који је лепо место за живот.

Београд мора да се гради. Али, инвеститорски урбанизам, који потпомажу на различите начине, општински и градски функционери, а када је у питању пројекат ”Београд на води” и републички, представља један од нејвећих извора корупције, имајући у виду прилагођавање урбанистичких планова интересима бахатих група или појединаца. Цео процес урбанизације и изградње је легло корупције због тајних договора, непрецизних законских решења и могућности уцењивања инспекцијама, одлагања доношења решења и због селективне процедуре по мери корупционаша, тако да и они који би хтели да поштено граде и по прописима се налазе у проблему. Приликом изградње нових објеката не води се рачуна о структури и стању објеката у близини тако да се често дешавају незгоде попут пуцања водоводних и топловодних цеви или загушења канализације, затим смањење броја паркинг места и концентрисање великог броја људи на малом месту.

Ми имамо срећу да Београд има две реке, Кошутњак, Аду Циганлију и Звездарску шуму као уређене, или бар полууређене, оазе зеленила уз неколико паркова који нису довољно пошумљени. Те целине морамо заштити и додатно оплеменити новим стаблима. У неким случајевима потребно је уредити различите шикаре, посећи неко стабло због старости или болести, али то зеленило би требало  надокнадити на истом месту или у истом кварту. Неопходно је правити нове зелене зоне које би стварале равнотежу са бетонским структурама у граду, као и озелењавање било које микро површине уз погодности за инвеститоре и грађане. Неопходан је системски приступ озелењавању града и стварање повољније микроклиме у деловима где год постоји и најмања могућност за тако нешто.

Посебан, а вероватно најозбиљнији проблеми су загађење ваздуха, отпадне вода и одлагање комуналног и грађевинског отпада. Неопходно је уложити више средстава у пречишћиваче, колекторе и осавремењавање депонија са рециклажним центрима. Нажалост, и ово што се сада ради са депонијом у Винчи је нетранспарентно са сумњивим резултатима, неопходно је испитати које су могућности и где можемо добити средства од различитих европских фондова како бисмо решили ове проблеме.

Београдски предузетници и привредници се сусрећу са многим дуплим прописима, лошим системом такси и преплаћивањем административних услуга. Туристички развој града не би требало да иде на уштрб живота свих грађана, хотели и други објекти би морали да имају пратећу инфраструктуру у виду прилаза и паркинга, без загушивања саобраћаја.

Ове неправилности и приступи проблемима без система не би били могући да локални политички систем није накриво насађен. Београдских општина има 17, од којих десет централних не представљају  јединице локалне самоуправе у пуном значењу већ су им статутом Београда дате некакве формалне надлежности. Уз оправдање да су неопходне због децентрализованог начина одлучивања и учешћа грађана, десет централних општина су удомљење за 110 већника, 10 кабинета председника општина и представнике 10 скупштина у којима изабрани представници и одборници решавају своје личне проблеме, а реално служе као плаћена партијска војска за изборе. Неопходно је ново административно устрoјство са јасним надлежностима града, где грађани неће бити слуђивани откривањем ко је за шта надлежан.

Београд треба економски и инфраструктурно развијати тако да буде конкурентна метропола (град, економија и развој), атрактиван за инвестирање на европском континенту. Београд треба да се шири ка својим северним и јужним границама, да ствара индустријске зоне и гради путеве ради унапређења инвестиционог окружења и квалитета саобраћајне инфраструктуре. Економски развој Београда треба да се базира на искоришћавању и унапређивању предности Београда у односу на конкурентне градове са подручја Источне Европе. Потребно је, уз стручну подршку светских стручњака, израдити и усвојити Стратегију брендирања Београда као инвестиционе дестинације. Неопходно је такође иницирати усвајање посебног закона којим би се креирали специјални услови за будући економски развој Београда као метрополитенског дистрикта, који треба да обухвати територију од Тополе до Новог Сада.

У већим градским срединама, у саобраћају, људи опредељују за индивидуална возила због недоступног и релативно лошег градског превоза. У уским улицама се граде солитери који оптерећују инфраструктуру других објеката. Паркинг представља само један од проблема, који ће се у наредним годинама само повећати уколико се нешто не предузме.

• метро је је суштинско решење и са његовом реализацијом се мора почети одмах, а средства се морају прибављати из различитих извора, не само на тржишту капитала и инвестиција већ и европских фондова намењених за ову сврху, што зависи од процеса интеграција у Европску унију,
• мора се обезбедити проточан саобраћај и приступачан паркинг изградњом подземних или надземних гаража путем јавно приватних партнерстава, или чак самодоприносом у неким деловима града и општина уз подршку града или приградских општина,
• проточност саобраћаја зависи од урбанстичких решења и пројекција кретања становништва. Ми сада видимо да нова насеља која су никла на ободима града нису пројектована на начин да се омогући успостављање градских аутобуских линија, што доводи до повећања броја возила. Нажалост у неким деловима града учињена је неповратна штета, која се евентуално може решити уз сарадњу са становницима тих делова града кроз прекрајање постојећих саобраћајница.

Постало је оптерећујуће кретати се тротоаром, а у неким деловима града то је немогућа мисија, пре свега због недостатка паркинга за возила. Овај проблем је видљив у свим градским општинама. Родитељи са децом у колицима се не могу безбедно кретати по тротоару, већ су принуђени да излазе на улицу угрожавајући своју безбедност.

Уместо да пешаци буду своји на своме, тротоаре су окупирали аутомобили, електрични тротинети и бицикли, на начин којим угрожавају једни друге. Сматрамо да су Београду потребне бициклистичке и тротинетске стазе, а садашњи приступ, попут исцртавања стаза на тротоару уместо да решава проблем, ствара други.

Померене коцке на тротоарима, нарочито након провлачења различитих каблова и поправки, нису враћене у првобитно стање, тако да је угрожена безбедност људи који туда пролазе.

Предлажемо да се ова материја законски уреди, како би се обезбедила безбедност свих учесника саобраћаја и како би пешаци могли безбедно да ходају, бициклисти да возе бицикле и тротинеташи своје тротинете.

Суштина планирања града се налази у урбанистичким решењима, нажалост она су нетранспарентна и без рационалне стратегије како би Београд требало да изгледа за 10, 20 или 30 година.

• Неопходан је дугорочни стратешки развој градова и општина уз учешће грађана (велики број људи који ће се досељавати у Београд), садашњи документи су направљени по мери мањине,
• смислено урбано планирање у сарадњи са струком и грађанима и контролисање инвеститорског урбанизма, уз естетику и функционалност,
• очување амбијенталних урбанистичких целина што постаје све тежи задатак,
• поштовање еколошких стандарда приликом урбаног планирања, што тренутно скоро нико не поштује,
• уметничко осликавање фасада на изабраним локацијама уз помоћ младих уметника, уместо ружних графита,
• прилагођавање града и градских простора деци и омладини, у сарадњи са спортским центрима и установама културе.

Зеленило се неплански, а можда и плански,  уништава и не занавља у довољној мери. При изградњи Нових објеката, иако постоји обавеза за очувањем или за садњом зеленила у оквиру градских и општинских урбанистичких планова, прописи се не поштују а санкције за одговорне се не примењују. Многи градови и општине не организују обавезне јавне расправе прописане статутима локалних самоуправа или о њима обавештавају јавност на неадекватан начин како би интерес партијских кадрова био изнад интереса јавности што је потпуно неприхватљиво.

                Предлажемо:

• озелењавање градова и општина, и пошумљавање њихове околине, у већем проценту уз санкције за њихово неиспуњавање,
• реонско озелењавање и пореске олакшице за зелене фасаде и кровове,
• систематско озелењавање уз подршку комерцијалног сектора са олакшицама.

Корупција је рак рана нашег друштва, а извор је у незаконитом страначком запошљавању и лоше постављеном политичком систему локалне самоуправе, на првом месту. Уз непрецизна законска решења и преклапање надлежности, корупција само расте. Зато предлажемо:

• реформу политичког система локалне самоуправе – преименовање 10 градских општина у административне центре, формирање грађанских форума уместо скупштина, укидање партијских војски на нивоу 10 централних градских општина (Стари град, Врачар, Звездара, Палилула, Савски Венац, Вождовац, Нови Београд, Чукарица, Раковица и Земун).
• укидање незаконитог запошљавања у градским и општинским органима, преиспитивање конкурса и квалификација запослених на одређена радна места,
• транспарентност рада градских власти и комуналних служби (анализа рада и побољшање рада комуналних служби).

Неопходно је преиспитивање и побољшање јавно приватног партнерства у развоју Београда, јер се не користи као ресурс за развој већ за уско партијске интересе.

Ради ширег укључивања приватног сектора и смањивања буџетских издатака на годишњем нивоу за реализацију битних инфраструктурних пројеката неопходно је размотрити шири потенцијал пројеката ЈПП за развој Београда. Потребно је обезбедити у буџету града довољна финансијска средства за реализацију пројеката ЈПП на територији града, како би се стратешки важни пројекти реализовали у што краћем временском периоду, и тиме обезбедило повећање квалитета јавних услуга и компетитивност града у ширим оквирима. Потребно је дефинисати приоритетне области за реализацију пројеката ЈПП на територији града. Покрет 2035 се залаже за одређивање три приоритетне области: заштита животне средине, култура и доступност паркинг услуга. Циљ одређивања приоритетних области је одређивање области за ургентно деловање у сарадњи са приватним сектором, како би се побољшао квалитет живота у краћем временском периоду. Покрет се залаже за започињање преговора са представницима надлежних министарстава за стварање посебног фонда за подршку развоју и омасовљењу пројеката ЈПП на територији града Београда, којим би се обезбедило и финансијско учешће Републике у реализацији пројеката ЈПП на територији града Београда (10% до 20% од висине партиципације града Београда у пројектима ЈПП).

Највећи проблеми града су загађење ваздуха, воде, земљишта, неадекватна комунална инфраструктура и низак квалитет комуналних услуга. Снабдевање здравом и чистом водом је доведено у питање а самим тим и здравље свих нас. Поред тога, повећање броја возила, неадекватна контрола исправности индустријских постројења, коришћење фосилних горива и непланска градња проузрокују проблеме који ће постати нерешиви за будуће генерације. Предлажемо:

• дугорочно управљање отпадом и загађењем, преиспитивање садашњих решења и цена,
• подстицање улагања у рециклажне центре,
• омогућавање пијаће воде грађанима у свим деловима града, уз подршку другим градовима и општинама у Србији. Проблем су застарели водоводи и азбестне цеви и губици воде од 20 – 40 процената. Предлажемо фонд за унапређење водоводних мрежа, замену азбестних цеви и смањење губитака воде, у сарадњи са грађанима.

Градови и земље које економски напредују имају пореске олакшице, мање таксе и мање административних препрека за развој бизниса. И то нарочито домаћег у ситуацији када се велики број страних инвестиција субвенционише. С друге стране опорезују се додатно они који плаћају порез, док рентијери то избегавају. Неопходно је направити фер систем, да порез буде нижи, али да га сви плаћају.

Додатни проблем код нас је то што је подршка града предузетницима и привредницима условљена партијском наклоношћу. Без објективних стручних комисија, подршку ће добијати подобни.

Предлажемо пореске олакшице, мање таксе и смањење административних препрека за развој бизниса у београдском дистрикту, нарочито оних послова који доносе додату вредност.

Предлажемо подршку новим стартаповима кроз обезбеђење простора за рад.

Предлажемо формирање објективних комисија за подршку бизнису.

Предлажемо функционалну е-управу за предузетнике и привреднике, као и остале грађане, а не половичан систем у коме се увек тражи поред свега и некакав папир.

Београд на води је инфраструктурно важан пројекат за развој града, али крајње нетранспарентан. Иако су надлежности пренете на републички ниво власти, грађани Београда морају да се питају и сложе око суштинских решења.

Неопходно је скидање ознака тајности са уговора и утврђивање валидности документације као и утврђивање евентуалне штете, злоупотребе и прибављања материјалне користи појединаца.